Mile Pile

Put od Baje do Pileta nije bio ni mukotrpan ni dug. Prešao ga je Mile brzim, izvježbano sigurnim koracima. Isfinansirao ga budžetima Republike u koju se zaklinje. Zarad raje pod šatorom bio spreman na svakakve manguparije, ne razmišljajući ni o čemu (nije imao vremena), najmanje o posledicama.

Sad se vadi da su ga drugi nagovorili (Ivanić?). Da nije, u stvari, ni mislio ozbiljno. Da nije ni znao šta radi. Da se samo šalio. I da će, naravno, sve to ODMAH popraviti. Samo da ga ne zovu. Nigdje. Puj –pike, referendum ne važi. A i sam Bosić je lijepo rekao da ga je on spasio. I opozicija. Što njih onda niko ne zove? Tamo gdje se Miletu ne ide nikako. Ali bi sve druge poslao. Hladno.

Pile ovako rezonuje:  ako neko treba da odgovara za ovo – onda neka odgovaraju svi ovi koji su izašli na referendum (a sram bilo sve ostale). Ko ih je tjerao, to je bilo njihovo demokratsko pravo, pa kad su već izašli nek' i odgovaraju. Ako bi baš trebalo, može i on na kraju (računa trabaće tu vremena da se procesuira 600.000 Srba).

Nema šta, pošteno. I nadasve hrabro. Kako i priliči našem neprikosnovenom vođi. Koji jedno govori pod šatorom, a drugo pod čadorom. Koji se još puva i razmeće pred naručenom publikom u Ćirilici, a drhti i kukumavče u hodnicima, pred kabinetima čija se vrata za njega više ne otvaraju.

Jedino što mogu za njega da uradim (i on se za mene baš „potrudio“), je da mu preporučim svoju knjigu „NEPRAVDA – Pravosudnim putevima i stranputicama Bosne i Hercegovine“, koju sam mu poklonio još 2007.g. i koju još drži u svom kabinetu (mada svi znamo da taj ništa ne čita), a upravo govori o procesu koji se protiv mene vodio pred Sudom BiH za navodno kršenje odluke Ustavnog suda BiH (tužio me FBiH tajkun Dževad Haznadar).

Ogromne su ipak razlike između njega i mene. U svakom pogledu.

I da, Ustavni sud BiH je, nakon pet godina mukotrpnog procesa, ipak utvrdio da ja NISAM prekršio njegovu odluku.