K'O BUBREZI U LOJU

Zamislite da živite k'o bubreg u loju. Imate 8.000 KM plate mjesečno, posao lak i nikom ne odgovarate ni za šta. Na posao dolazite kad se dogovorite sa kolegama, ponešto pročitate, ponekad službeno odputujete u inostranstvo. Rezultati vašeg rada zanimaju samo par nevladinih organizacija, koje vam ionako ne mogu ništa. Ili ste na čelu neke od institucija izvršne vlasti. I tu je posao lak, a parali. Možete ga doduše obavljati i svojski i truditi se da postignete određene rezultate, ali to nije od presudnog značaja i nikoga time nećete impresionirati. Važnije je da se kome ne zamjerite i da niste prepreka za obavljanje posla.

Da li biste, u tom slučaju, voljeli da se stvari promijene? Ili biste sve dali da sve ostane po starom? Da se ništa ne mijenja. Da se vječno dobro živi.

Naravno da bi sve učinili da onemogućite svaku promjenu. Kao prvo, postarali bi se da se na tzv. demokratskim izborima ništa ne može promijeniti. Kako ćete to postići? Tako što ćete izborni proces kreirati po svojoj mjeri. Na primjer, propisati da na izbore mogu izaći samo politički subjekti koji uplate taksu od 50.000 KM, čime ste obeshrabrili sve nove i mlade partije da se u tu trku uopšte upuste. Neka svi kukaju kako su uvijek isti na vlasti. Politika nije za svakoga. Pogotovo nije za one koji ne mogu da skupe 50.000 KM. Ili one koji neće da te pare uzmu od tajkuna, jer znaju da će ovi kad-tad doći da svoje naplate. Pa ćete onda napraviti takva pravila u medijskom predstavljanju da samo oni koji imaju dobre finasijere mogu da računaju da će ih neko vidjeti. Ostale će narod gledati u izbornim hronikama iza ponoći. Koristićete sva raspoloživa sredstva da maksimalno iskoristite svoju pripadnost postojećemo političkom establišmentu, i pri tom se nećete plašiti nikakvih zloupotreba, jer ste se postarali da pravih sankcija za zloupotrebe bilo koje vrste i nema.

Politika će tako vječito ostati za one koji su već u kolu. A kolo će nastaviti da se okreće. I svi su spremni na sve. Koaliranje i lijevo i desno. I gore i dole. Kako god. Samo nek se okreće! I nek nema uljeza. Nek nema novih. Možda bi neko i glasao za njih.

Đekna još nije umrla, a ka' će ne znamo

Sada je već izvjesno da će i ova izborna krađa proći nekažnjeno. CIK nas sramoti i u regionu i šire. Izbori su organizovani kao u Bantustanu, a glasovi će se brojati najvjerovatnije do Nove godine. Broj nevažećih glasačkih listića dostiže rekordne brojke. Birački listići bili su u rukama predsjednika biračkih odbora noć prije izbora. Mogli su da rade sa njima šta su htjeli. Na biračkim mjestima su se svi listići ubacivali u jednu kutiju, vjerovatno sa jednim ciljem – da se oteža brojanje i kupi vrijeme za izborne mešetare. Listići se prevoze šleperima, sa simboličnim obezbjeđenjem. Postoji još mnogo stvari koje "vrište" o tome da je, kao i dosad, bilo krađe na izborima. I to ne male, daleko su ovi naši od malih krađa, oni sada kradu samo na veliko.

Ali, nikoga to izgleda ne zanima. Svi se s tim mire i sležu ramenima. Kad nas kradu svakodnevno, što ne bi i za izbore. Logično.

Izgleda da to svima odgovara. I poziciji koja je zadržala svoje fotelje (možda izgubila poneku poslaničku, ali kompenzovaće na javnim poslovima). I opoziciji koja ne mora da se hvata u koštac ni sa čim. Bar ne naredne četri godine. A i zadovoljni su jer su ušićarili koju poslaničku više. Dovoljno da se ne moraju postidjeti pred narodom, koji je u njih gledao sa možda prevelikim očekivanjima.

A za koga je narod stvarno glasao? To pitanje ne interesuje nikoga. Pa ni sam narod. Njemu je politike preko glave, valja se snaći i preživjeti danas.   

Ipak, nakon postizborne apatije, depresije i mamurluka, svanuće valjda novi dan, kada ćemo se svi zajedno zapitati: a šta sada? zar stvarno po starom? Njima ogromne plate za nerad, kumovima preostali resursi, a narodu bijeda. Pardon pobjeda! 

Teško da će ići tako. Ma koliko trpeljiv i mek, ovaj narod zna da iznenadi, kad ga previše stisneš i potcijeniš. U to su se uvjerili mnogi bahati vladari...

ČUJTE SRBI!

Rodolf Arčibald Rajs bio je nemačko-švacarski forenzičar, publicista, doktor hemije i profesor na Univerzitetu u Lozani. Istakao se kao kriminolog radom na istraživanju zločina nad srpskim stanovništvom u vreme Prvog svetskog rata.

Kao svoje posmrtno zaveštanje srpskom narodu ostavio je neobjavljen rukopis knjige “Čujte Srbi!” na francuskom jeziku. Ova knjiga je zaveštana 1. juna 1929. godine, a 2004. godine je štampana u velikom tiražu i deljena besplatno u Srbiji.

Predstavljamo vam nekoliko citata iz knjige “Čujte Srbi!” koji idealno opisuju srpske političare i dan danas, više od 80 godina kasnije.

- Vaš narod je, dakle, veliki ljubitelj političkih ili, bolje rečeno, stranačkih svađa. Dok su stranačke vođe i njihovi štabovi još bili rodoljubi – a, sudeći po svemu onome što sam pročitao i čuo, u to vreme su to zaista bili – zlo još nije bilo naročito veliko.

- Sa sve nadmoćnijim stupanjem na vlast inteligencije, pojavljuju se ljudi koji shvataju kakva se lična korist može izvući iz vaše sklonosti za stranačku politiku. Oni stvaraju zanimanje od iskorišćavanja vaše stranačke politike, pa sada imate profesionalne političare koji na tome zarađuju za život. Ma, šta ja govorim – oni zgrću bogatstvo.

- Ako ste pre rata i imali političara koji su, u svom već strančarenjem iskrivljenom duhovnom sklopu, imali u vidu samo ono što su smatrali dobrim za zemlju, parlament vam je već bio preplavljen ljudima koji su samo tražili ličnu korist u tim političkim strastima. Trka za ministarskim položajima je bila počela! Vaša skupština već nije bila izraz narodne volje.

- Tako su (Skupština prim aut), tokom požara 1914, koji će kasnije postati svetski, umesto da daju primer narodu kako se žrtvuje za otadžbinu, što im je bila dužnost, vaši mladi poslanici, kroz usta tipičnog poslanika-profitera Velizara Jankovića, rezervnog oficira, isposlovali da se hitno izglasa zakon kojim se poslanici oslobađaju od vršenja svoje dužnosti.

- Šta ste učinili za svoje ratne invalide? Od svih zemalja koje su učestvovale u ratu vaša se najgore odnosi prema njima. Dok nekoliko stotina vaših bivših ministara, samoživih političkih profesionalaca, koji, u većini slučajeva, ništa nisu učinili za otadžbinu, već obilato napunili džepove, sređuje sebi isplaćivanje “penzija” koje vas koštaju nebrojenih miliona, invalidi vam mogu umirati od gladi.

- Stoga pravi intelektualci ove zemlje, a ima ih, i to mnogo, ne uspevaju u Srbiji, pa obeshrabreni napuštaju borbu. Zato i najznačajnija mesta u administraciji i drugde najčešće zauzimaju mediokriteti, čak i ljudi bez ikakve vrednosti. Zato vam je i politički kadar kukavan.

- Vaš čovek iz naroda, seljak, neiskvaren uticajem profesionalnih političara, nije podmitljiv. “Inteligencija” vam to jeste, i to od najsitnijeg činovnika sa ili bez diplome do ministra.

- Gospodin Vukićević (zamenite ovo ime sa bilo kojim imenom sadašnjih političara prima aut) je bio obični profesor provincijske gimnazije. Pošto je postao političar i predsednik saveta, danas poseduje dve velike zgrade u Beogradu, a sam Bog zna koliko košta plac i podizanje takvih zgrada u glavnom gradu.

- Skupština vaše zemlje, jedne od najjunačnijih u tom velikom ratnom obračunu, stvarala je parlament jedinstven u svojoj vrsti među svim zemljama učesnicima u ratu – parlament zabušanata.

- Čim se rat završio, vaši političari su pojurili da ponovo prigrabe vlast i upravljanje poslovima. Ni na pamet im nije palo da bi prve redove trebalo prepustiti onima koji su se žrtvovali za otadžbinu. Naprotiv, svim mogućim sredstvima su nastojali da sa značajnih položaja uklone sve veterane.

- Elem, političari više nisu znali ni za kakve granice svojih sebičnih ambicija. Bio je to ples ministarskih portfelja, koji su donosili bogatstvo onima koji bi ih se dočepali. Najbolji način da brzo postaneš bogat jeste da postaneš ministar!

- Od rata do danas (1928), video sam najmanje pedesetak ministara i, s retkim izuzecima, svi ti ministri su se obogatili.

- Ne, ti političari su iskoristili svoj položaj da bi se lično obogatili, ponekad i nimalo poštenim sredstvima. Time su pokazali da je njima politika samo sredstvo za brzo sticanje velikog novca.

- Ne koriste, međutim, samo političari-ministri politiku da bi se obogatili, već i obični političari-poslanici slede njihov primer. Među njima besni najsramnija korupcija, a odatle je zahvatila funkcionere koji zavise od političara. Mogao bih vam navesti desetine meni poznatih slučajeva potkupljivanja poslanika, ministara i visokih funkcionera mitom čiji iznos prevazilazi milion.

- Ponekad bi se javno mnjenje ipak uznemirilo videvši neke slučajeve najočiglednije korupcije. Tada bi vaši političari-strančari osnovali skupštinske anketne komisije, koje nikada nisu dale neki rezultat zato što vukovi ne jedu jedni druge. Razne političke stranke su se silno međusobno vređale radi vlastite reklame, ali su se dobro čuvale da ne zabrazde duboko pošto su dobro znale da korupcija nije apanaža jedne stranke nego svih. Vaši političari-strančari su, dakle, mirno mogli i dalje da se bogate na račun pojedinaca i države. I grabili su obema rukama.

- Tako su vam političari iskvarili zemlju.

- Običaji profesionalnih političara prvo iskorenjuju vrline srpskog tla. A, na nesreću, političari su vam svemoćni. Politika se meša u sve i svuda upravlja.

- Ukaže li se neko mesto u vlasti, bilo ono važno ili osrednje, svejedno, o izboru ne odlučuje zasluge kandidata, već političke veze. Može on biti i najveća neznalica, najnečasniji čovek, ako je “štićenik” političara-strančara stranke na vlasti, pobediće i čoveka najkvalifikovanijeg i u stručnom i u moralnom pogledu.

- Kada se neki kandidat prijavi na konkurs za neko mesto u ministarstvu, ne pitaju ga: “Šta znaš? Šta si radio dosad? Šta si radio kada je otadžbina bila u opasnosti?” ne, pitaju ga: “U kojoj si stranci? Koji poslanik te preporučuje?”

- Naravno, vaši političari-strančari žele da među činovnicima imaju samo ljude iz svoje stranke. Činovnik mora da bude njihov birač i, zahvaljujući uticaju i moći kojom raspolaže, mora mu doneti i glasove svojih potčinjenih.

- Posebno dobro poznajem vašu policiju jer sam, na svoju nesreću, neko vrem sarađivao s njom. U policiju su vam političari postavili ljude kažnjavane zbog krađe i drugih zlodela. Vaši policajci su, posebno u južnoj Srbiji, krali od naroda i otimali novac. Prijavio sam to vašim vlastima, ali ti policajci-zločinci, koji su istovremeno bili i strančari, nisu bili kažnjeni, a mene su toliko izvređali da sam bio prinuđen da podnesem ostavku.

- Vaši političari se grčevito drže parlamentarnog sistema pošto im on, zastareo i truo, najbolje služi ličnim ambicijama.

- Vođe političkih stranaka su postali pravi diktatori, ali umesto jednoga njihova zemlja ih ima koliko ima i političkih stranaka.

- Posledica svega toga je da se o zakonima itd. ne raspravlja i ne glasa u parlamentima sledeći potrebe država i nacija, već interese političkih stranaka.

- Kada stignu do ministarskih položaja, vaši političari postaju toliko oholi da je to skoro smešno.

- … vaši političari-strančari smatraju da ne moraju da budu pristojni ni prema kome osim prema onima koji imaju mnogo novaca. Oni ostavljaju najzaslužnije ljude da satima čekaju u predstoblju i često ih posredstvom šefova kabineta otpravljaju pod izgovorom da su pretrpani poslom.

- Otuda i ona jurnjava mladih za funkcijama. Svi bi da budu činovnici, i mladići i devojke. Vidite, mladi oba pola jako dobro znaju da sada u vašoj zemlji nije potrebno nikakvo znanje ili sposobnost da bi neko postao činovnik, potrebno je samo da ga pogura neki poslanik, ministar ili uticajni političar-strančar.

- Opet u cilju stranačke političke propagande, ustanovili ste brojne stipendije kako vam student na univerzitetu ne bi plaćao školovanje, kao što se to, uostalom, svuda čini, već ga za to i plaćate. Uspeli ste tako da sve više praznite sela i privlačite na univerzitet hiljade i hiljade mladih oba pola, koji neće biti ništa drugo do naučni proletarijat pošto za to nemaju istinske sklonosti, a pronašli bi sebe na selu, kojem već nedostaje radna snaga, ako bi se planski pristupilo obrađivanju.

- Istina je da na univerzitetu imate i ljude velike vrednosti, ali su velika većina mediokriteti koji su na ta mesta stigli zahvaljujući stranačkoj politici ili njenoj podršci. Njih, naravno, nimalo ne zanima moralna, pa čak ni naučna vrednost učenika. Oni sastavljaju i umnožavaju svoja predavanja, krčme ih i… vode stranačku politiku kako bi, na taj način, zaradili što više novaca.

- Dopustili ste tako da umre duh vaše omladine. Dozvolili ste da se ona ugleda na sve one vaše skorojeviće, zabušante, zelenaše, ratne bogataše, sumnjive političare, zatrovane žudnjom za novcem. Vaša omladina je njihova žrtva. Obrazovana je po uzoru na njih.

O branama i poplavama

- Znam da ćete pokušati da nađete opravdanje i da ćete reći da brana i odvodnjavanje skupo koštaju. Istina je da u ovaj poduhvat treba uložiti neki kapital. Međutim, zar ne mislite da ćete novac koji u to uložite brzo povratiti i da ćete ga udesetostručiti? Zemlja bi vam zasigurno odatle izvlačila veću korist nego danas. I nemojte mi govoriti kako nemate novca potrebnog za izvođenje takvih radova od državnog interesa. Trošite ga na milione za političke “agitacije” koje ne donose dobro, već zlo ovoj zemlji.

- See more at: http://www.teleprompter.rs/istina-100-godina-kasnije-arcibald-rajs-u-knjizi-cujte-srbi-o-politicarima.html#sthash.a6dXMGhh.dpuf

Građani Doboja, Teslića i Petrova,

U poslednjih 30 dana, razgovarao sam sa dosta vas na ulici, u zgradi, u parku, kafani... Želim da vam se zahvalim na ljubaznosti, pristojnosti i iskrenosti sa kojom ste mi se obraćali. Mislim da sam razumio vaše poruke, vašu rezignaciju, nerijetko i bojazan da su promjene moguće, da je za nas sve kasno, da nam je suđeno da živimo u neuređenoj i nehumanoj državi. Nisam iznenađen, jer kao da smo svi pomalo izgubili vjeru da sami sebi možemo izgraditi državu, bar onakvu kakvu smo imali nekada kada nismo brinuli šta ćemo sutra jesti, da li ćemo imati novca za lijekove i da li će nam djeca ikada naći posao.

Političarima se ne vjeruje, ni to me ne iznenađuje. Mnogi su obećali, pa pogazili svoju riječ. Zato sam odlučio da uradim drugačije – da se ugovorom obavežem za glas koji mi date. Da vas mjesečno izvjestim o tome šta sam uradio. Da imenom i prezimenom prozovem one koji ne žele da rješavaju pitanja za koja sam se ugovorom obavezao. Jer ni ja, kao ni vi, ne vjerujem više nikome na riječ. Tražim dokaz, rezultat, nešto opipljivo da me uvjeri u dobru namjeru i obećanje.

Kada govorimo o borbi protiv kriminala, ne vjerujem nikome ko nije u stanju da imenom i prezimenom (i dokazima naravno) prozove one koji su se o zakon ogrješili. Zakon o ispitivanju porjekla imovine mora da obuhvati imovinu Milorada Dodika, Dragana Bogdanića, Uroša Gostića, ali i Obrena Petrovića, Dragana Mikerevića, Slavka Dragičevića, Milana i Petra Ninkovića, Uroša Krulja, Mirka Stojčinovića, Janka Jovanovića...naravno i Tihomira Gligorića (predlažem da krenu od mene).

Kada govorimo o nemoralno visokim platama u javnom sektoru, plata koje su po 10 puta veće od onih u realnom sektoru moraju se odreći svi novoizabrani poslanici i svesti ih na normalan odnos od 1:3. Ako to ne urade, narod mora izaći pred Narodnu skupštinu i primorati ih da to urade, drugog puta ja ne vidim.

I mogao bih ovako da redam pitanje za pitanjem...nema potrebe, stavio sam ih u Ugovor koji sam vam ponudio. I obavezao sam se da vas o tome izvještavam mjesečno. Naravno, ukoliko mi date svoj glas. U protivnom, ništa. Ugovor je volja dvije strane. Ja ću vašu volju poštovati.

Pismo Udruženja žiranata

Srpskoj Alternativi su se danas obratili građani-žrtve još jedne od vladajućih mafija - bankarske mafije. Njihovo pismo objavljujem u cijelosti:

"Udruženje žiranata godinama ukazuje na grozne prevare banaka i MKO. Stalno poziva odgovorne - NS RS, Ministarstva pravde, finansija i unutrašnjih poslova, Agenciju za bankarstvo i Tužilaštvo RS. Niko od prozvanih se nije odazvao na taj poziv. Na prijedlog o donošenju novog Zakona o Zaštiti jemaca NS RS poslanici SNSD-a, DNS-a i SP-a odgovorili su odbijanjem, tajno štiteći bankarsku mafiju.

Žiranti Doboja, Teslića i Petrova pozivaju rodbinu, kumove, prijatelje, komšije i ostale građane da ne daju glas kandidatima SNSD-a, DNS-a i SP-a i njihovim vođama, jer su u tajnim vezama sa bankama. Ne dajte glas tipovima koji ravnodušno posmatraju porobljavanje sopstvenog naroda. Jedina nada žirantima je usvajanje pripremljenog Zakona o zaštiti jemaca koji mogu donijeti samo novi ljudi, ljudi koji su spremni donijeti pozitivne promjene Republici Srpskoj, a oni koji su trenutno na vlasti to ne žele."

 

Koalicija Borci za novu politiku u potpunosti podržava opravdane zahtjeve ovog udruženja, kao što smo podržali i zahtjeve udruženja "Švajcarac" i Udruženja građana za povrat stare devizne štednje u BiH i dijaspori.