недеља, 04. новембар 2018.

UPOZNAJTE KO PREDVODI CIK

Ovo je teška životna priča kroz koju prolaze mnogi pošteni ljudi koji imaju svoj stav i karakter. Takva je i porodica Savić, otac Ostoja i sin Dragan koji javno optužuju režim i pojedince koji tvore sistem koji se sveti, otima, lažno optužuje ... kako bi slomio časne ljude sa namjerom, da režimu i pojedincima služe ili da ih ekonomski unište.

Dragan Savić ima snage, energije i hrabrosti da svjedoči o borbi svoje porodice i brani čast svoga oca i to treba poštovati, kao što cijenim i poštujem borbu oca Davora u odbrani časti svog brutalno ubijenog sina Davida. Ovu tešku životnu priču prenosim u cijelosti na svom blogu i preporučujem čitaocima sa željom, da se zamisle, i konačno otrijezne da bi građanskim aktivizmom djelovali i mjenjali vlast na bolje u opštem interesu i poštujući integritet pojedinca.
 Ljudi iz režima javno kažu - da im je njihova porodica svetinja, dok na drugoj strani isti ti ljudi proganjaju tuđe porodice, u normalnom društvu svaka porodica treba da bude svetinja, jer je to osnovna ćelija razvoja društva.

》UPOZNAJTE KO PREDVODI CIK《
Samo jedno nedjelo u kome je učestvovao Branko Petrić, nekadašnji predsjednik suda.
Ostoja Savić
Rođ.1949 God.
U selu Drijen kod Dervente
Nekadašni ugledni ugostitelj, auto prevoznik, trgovac i Drvo preradjivač, a danas uspješni poljoprivrednik i uzorni domaćin bez mrlje u prošlosti.
 Ostoja je čovjek koji dolazi iz ugledne i poštene familije, u životu se uvijek isticao čašću i poštenjem, ali i kapitalom.
Ostoja je prije rata bio ugledan i uspješan privrednik koji je uvijek bio medju prvima.
U ratu je opet medju prvima stao na branik otadzbine. Sve što je posjedovao dao je vojsci na korištenje s ciljem da sa svojim suborcima odbrani svoj narod i domovinu. Pošto je  medju prvima stao na branik otadzbine i važio je za uzor drugima, svojim primjerom je pokazao drugima kako se patriote trebaju ponašati.
Svoj novi BMW je mobilizovao i dao vojnoj komandi na raspolaganje, svoj kamion je mobilizovao i dao vojsci na upravljanje.
Kuću, nekadašnji restoran je s početka rata dao komandi, pa onda kada su borbene linije odmaknule taj objekat je služio kao vojna kuhinja, onda kao vojna bolnica i iza rata je služila crvenom krstu koji je tada pomagao narod u najtežem periodu.
Nekadašnji ugledni domaćin je iz rata  izašao kao i mnogi njegovi suborci. Ostao je bez kapitala, ali je sačuvao živu glavu i porodicu na okupu, to mu je bilo dovoljno. Sa svojom porodicom 1995 godine je krenuo da obnavlja svoje imanje. Pokrenuo je posao u struci koju je najbolje poznavao i otvorio dva ugostiteljska objekta, SUR "STARI VUK" i  SUR"ZEBRA"
Bio je to odličan start i pun pogodak, jer je posao cvjetao.
Ponovo je pokrenuo drvnu industriju 1996 godine i razvio posao  , za kratko vrijeme sve proizvode njegova firma je izvozila za Grčku, Holandiju, Njemačku itd. Bilo je to zlatno vrijeme. Pokrenuo je i vlastiti auto prevoz.
Kako je vrijeme odmicalo, tako su počeli bezazleni pritisci od strane pojedinaca koji su  tada bili uticajni u politici i institucijama Republike Srpske, pogotovo ljudi iz Dervente koji su veoma dobro poznavali Ostoju.
 Ostoja kao uzoran gradjanin i čovjek iza koga je stojao bataljon vojske je bio odličan kandidat za stranku koja je bila u povojima. Ostoja je sredinom 1999 godine napravio feštu,ispraćajnu u vojsku svome sinu. Šator je bio za 1200 ljudi, a na slavlje je došlo preko 1600 duša i to je pokazatelj da je Ostoja važio za jednog uspješnog sredovječnog čovjeka koji je mogao pokretati narodne mase, a na koga su oko bacili lokalni moćnici koji su pokušali na sve načine da takvog čovjeka pridiobiju ili slome.
Tada je osnivana stranka Milorada Dodika i Ostoja je bio savršen izbor za njih. Medjutim, Ostoja kao jedan častan i ugledan domaćin nije htio sa tim ljudima koje je lično poznavao jer su mnogi od njih bili Dezerteri i ratni profiteri. Njegova čast i karakter mu to nisu dozvoljavali.
Ostoja je biou SDS-u od samog osnivanja, ali samo kao običan član i simpatizer. Novoj vlasti takvi ljudi su bili smetnja pa su na sve načine morali ovakve ljude da pridobiju ili ih slome bez obzira šta morali uraditi. Nisu birali metode ni sredstva da ispune tu zadaću.
Pošto je Ostoja 1996 godine prodao svoj restoran(bivši "Plavi Jorgovan") u Kalenderovcima svome komšiji Ž.Đ. a on nije imao novac da kuću isplati, on mu je  kuću ustupio uz ugovor koji su ovjerili u Derventskom Sudu.
Kuća je prodata po cijeni od 95.000 DM a u ime kapare je dobio 5.000 DM
Napravljen je ugovor i Aneks ugovora  gdje je stajalo da se kuća nemože prepisati dok se ne prilože sve potvrde o plaćanju do zadnje marke i da  ih Ostoja mora lično potpisati kao i da kuća može preći na kupca 1\1 samo uz potpis prodavca. 1998 godine Dolazi do spora Kupca i Ostoje jer se kupac potpuno oglušio o plaćanju kuće, a nije dozvoljavao ni da ga se pita za novac. Jednostavno je bježao od obaveze. Tada smo počeli prikupljati papire da to sudski riješe i otkrivaju da je ŽĐ. protivzakonito prenijeo imovinu  na sebe uz pomoć svoga rodjaka Branka Petrića, tadašnjeg predsjednika Suda, koji  je danas Predsjednik CIK-a.
Pošto su oni tada bili elita, Ostoja je počeo svoju pravnu bitku u kojoj je samo djelomićno uspio na sreću.
 1998 godine odbija da potpiše člansku kartu SNSD-a i kao odmazdu su mu vodeći ljudi opštine Derventa  pokušali uzeti reket. Da bi Ostoju dovelu u svršen čin, prvo mu uz pomoć inspekcijskih službi nameću fiktivni dug u iznosu od 95.000 Konvertibinih Maraka. Čudno zar ne, oni su toliko zacrtali da ostoji treba uzeti 1996 godine preko svojih satelita🤔 hm.
Uz svu Borbenost Ostoju uspijevaju ekonomski slomiti, firme mu uništiti, sve lokale mu pozatvarati. 1999 godine Ostoja pada i okreće se poljoprivredi. Vlast SNSD-a krajem devedesetih pada, a 2000 godine Ostojin sin Dalibor se vraća sa redovnog služenja vojnog roka i hvata se u pravni koštac da skine ljagu Duga poreza sa svog oca koju su mu predhodne vlasti stavile na teret. Uz malo natezanja uspjeli su to pokrenuti sa mrtve tačke i 2001 godine napokon uspijevaju.
Dug se otpisuje kao "GREŠKA U SISTEMU"
Naravno Ostoja kao istinski patriota nije tužio Republiku Srpsku za koju je krvario kao borac VRS, jer je znao da njegova država nije kriva za grijehe koji su mu nanijeli nesavjesni državni službenici.
Postavlja se pitanje časti ovie institucije koje predvodi Branko Petrić?

уторак, 30. октобар 2018.

NARODNA DEMOKRATIJA ILI MAFIOKRATIJA


Još od  Šarla Monteskjea (1689-1775), koji se smatra rodonačelnikom teorije podjele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, pa do današnjih dana, ostala je ta podjela, kao temelj pravne države i demokratije. Težnja da se vlast razdvoji, kako ne bi bila skoncentrisana u jednom autoritetu, bio on plemić ili čovjek iz naroda, jeste civilizacijsko dostignuće. Danas ne vladaju carevi ni kraljevi, nego političke stranke, pa se postavlja pitanje gdje su tu građani, gdje je tu narod, koji se sveo na biračko tijelo i više ne predstavlja društveni faktor koji učestuje u društvenim procesima. Političari samo stvaraju privid važnosti građana, od izbora do izbora.
Šta to mi imamo u RS i BiH? Političke partije su centar svih odlučivanja,što se samo formalizuje putem stranačkih poslanika u zakonodavom tijelu. Gdje je tu čovjek sa svojim potrebama i potrebe zajednice u cijelini. U našim uslovima, sve je podređeno interesima pojedinaca, familija, političkih grupa, alavih tajkuna i sl. Postavlja se logično pitanje - zašto se u RS, nakon dvadeset tri godine od prestanka rata, nije stvorilo demokratsko društvo iz kojeg bi proizašle sve vrednosti? Zato što sve političke stranke, bilo da su u poziciji ili opoziciji, djeluju po istoj matrici (mada opozicija ima šansu autentičnog djelovanja). Zato niko ništa i ne pita građane, a trebalo bi, jer nije normalno da se vlast toliko zadužuje,a zatim teret svojih nesposobnosti i zloupotreba prebacuje na leđa svojih građana i sadašnje i buduće generacije.
Kako to mjenjati?
Vreme i praksa nas uče da se neće ništa promjeniti, korumpirani političari su uspostavili svoj sistem, svoja pravila koja su u njihovoj funkciji, a na štetu sopstvenog naroda. Politička elita nema svjest, a ni savjest kako odgovorno da vrše javne poslove. Kriju se iza organizacije države, njene naizgled funkcionalnosti, podjele vlasti, a u suštini sve je pod punom kontrolom političko-državne mafije u svakom segmentu.
Sve devijacije koje su rezultat vladanja političkih stranaka, moguće je mijenjati jedino putem pokreta građana koji stvarno treba postati korektor vlasti bez razlike ko istu vrši. Do toga je moguće doći građanskim aktivizmom kroz društveni pritisak sa jasno definisanim zahtjevima. Do realizacije opravdanih zahtjeva građana moguće je doći demokratskim, nenasilnim pritiskom, uporno, energično i vremenski jasno definisano.
Današnja vlast brani sebe, svoje privilegije i zato koristi institucije sistema, pa manipulacijom i propagandom oblikuje svjest građana. Režim je sve stavio pod apsolutnu kontrolu i trenutno nigdje nema nezavisnosti koja je utvrđena ustavom, zakonim, Evropskom poveljom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama. Partiski vojnici su planski raspoređeni i u funkciji vladajuće političke koalicije.
Naši građani trebaju znati da im stranke neće donijeti željenu promjenu, ni bolji život. Jedino rešenje je da shvate da svaki pojedinac želi da bolje živi, da svojoj djeci i unucima obezbjedi uslove za život, ili bilo kom čovjeku, pa da se oni svi udruže u pokret u koji će uključiti poštene ljude iz naroda, odrediti ciljeve, okupiti se na javnom mjestu i odlučiti svi zajedno kada krenuti u realizaciju svojih narodnih zahtjeva radi budućnosti svih.
Tu kritičnu masu i poštenih ljudi vidim u grupi Pravda za Davida, koja se sedam mjeseci bori za istinu i pravdu, na čelu sa ocem Davorom Dragičevićem koji traži istinu za surovo ubijenog sina, studenta dva fakulteta, mladića sportistu i umjetnika koji je trebao biti budućnost ove zemlje.
Pravda za Davida može i treba postati pokret svih građana zato što su na Davidovom trgu svi jednaki, nema „vođe“ kakvoga u politici poznajemo, nego se manifestuje briga za svakog čovjeka, iskreno i sa ljubavlju. Grupa Pravda za Davida je pobjedila strah koji je projektovan i kojim su okovali građane. E baš ti okovi su popucali i zato je taj Davidov trg bastion slobode, ljubavi i tolerancije i predstavlja RS za koju su se mnogi borili.
U istoriji su postjali ljudi koji su izgubili najvrednije u svom životu i upravo takvi ljudi su dali najviše u stvaranju uslova za bolji život običnih ljudi, građana, svog naroda i svoje države. Istina, malo je takvih ljudi, jedan od njih definitivno jeste Davor Dragičević i uz njega jedini koji imaju stvarnu moć i suverenitet su građani, koji trebaju uzeti stvar u svoje ruke i sve što treba mjenjati, neposredno-direktnom, a ne kao dosada posrednom demokratijom.


среда, 17. октобар 2018.

ПРОМЈЕНА НАКАРАДНОГ ИЗБОРНОГ СИСТЕМА


Будући да држим до његовог мишљења, објављујем у цијелости, без измјена Отворено писмо др Драгутина Илића, упућено свим релевантним друштвеним субјектима, о потреби измјена изборног система са приједлогом мјера како га измијенити.



ОТВОРЕНО ПИСМО
СВИМ ПОЛИТИЧКИМ И НЕВЛАДИНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА, УДРУЖЕЊИМА ГРАЂАНА И ЈАВНОСТИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

ПРОМЈЕНА НАКАРАДНОГ ИЗБОРНОГ СИСТЕМА УСЛОВ ОПСТАНКА

Народ каже: „ када је прво дугме закопчано наопако, онда су и сва остала закопчана наопако“.
Прво дугме на нашој кошуљи наопако је закопчао ОСЦЕ, још давне 1996. , када у Изборни закон није унио кључну одредницу о ванредним изборима и оставио нам овакву Централну изборну комисију, у којој умјесто одговорних професионалаца са ограниченим мандатом, строгим правилима понашања и драстичним казнама за злоупотребу,  „доживотно“ сједе страначки људи, који су извођачи кршења изборне воље бирача од првих послијератних избора 96. , па до данас.
Двадест пет година грађани у РС и БиХ, чекају на уређено друштво и државу чије би институције одговорно и професионално радиле у њиховом интересу, друштво окренуто будућности, друштво у коме ће живјети слободно и моћи изабрати своје представнике, који ће њима полагати рачуне за свој рад.  Умјесто тога ми имамо интересне групе и моћне појединце који су институције претворили у инструменте личне власти, а грађане држе у сталном страху од новог рата,  несигурне егзистенције и неизвјесне будућности, заклињући се у националне интересе и представљајући се као једини његови заштитници.
Ови избори су на најбруталнији начин показали све слабости тог накарадног система, а грађани умјесто очекиваних промјена су доживјели  највеће понижење и потцјењивање здравог разума и логике.
Ми више немамо времена. Радно активно становништво масовно одлази. Негативна стопа наталитета се драстично погоршава. Институције власти су постале саме себи сврха. Урушени су образовни, здравствени и правосудни систем, који су услов за стабилно друштво. Привреда је на рубу пропасти, поготово данас када радници одлазе у иностранство.
Једна мудрост каже: „ако хоћеш да уништиш један народ уништи му образовни ситем“. Да би исправили оно што је урађено са нашим образовним системом потребно је више од пола вијека. Докле смо догурали када у ери информационих технологија ми чак и у средње школе уводимо вјеронауку. Док други корацима грабе напријед ми се враћамо у средњи вијек.  
Зато плебисцитарно тражимо да се ови избори пониште, а мандат претходним законодавним и извршним властима продужи за 90 дана, у ком року треба да измијене Изборни закон и распишу нове изборе.
У Изборном закону треба да се нађу слиједеће одредбе које ће онемогућити манипулације бирачима  и омогућити им да слободно искажу своју вољу:
  1. У Изборни закон увести одредбу која омогућава ванредне изборе. Да смо ту одредбу имали у постојећем изборном закону, чврсто сам увјерен да би БиХ била просперитетна земља са високим стандардом живота и равноправна чланица ЕУ. Како? Одговор је једноставан. Када нам у предизборној кампањи нека политичка  опција (није битно како се зове) понуди програм и људе који нам се допадну и ми гласамо за њих, шест мјесеци је довољан период да покажу да ће проводити то што су обећали. А, ако се то не деси и установимо да је то било само да добију наше гласове, тражимо ванредне изборе и казнимо их гласајући за другу опцију. Ако и они оману иду поново ванредни избори. Када их за четири године промијенимо четири пута онда ће схватити да зависе од грађана, а не грађани од њих. И још важније од тога грађани ће схватити да нису беспомоћна маса којом нечасни манипулишу у своју корист.
Као потврда тога шта могу грађани ако се освијесте и уједине, јесте оно што,  више од пола године из дана у дан у Бањој Луци, на Тргу Крајине, показују чланови ГРУПЕ ПРАВДА ЗА ДАВИДА. Они су више учинили на разобличавању приватизованих институција власти и свих могућих злоупотреба властодржаца него сва опозиција за дванаест година. Зато је то, по мени, историјски догађај, јер представља први заметак у буђењу грађанске свијести. Поносан сам на моје Бањалучане и Крајишнике, јер су и овај пут као што су то чинили у нашој тегобној прошлости устали против неправде и тираније. Запамтите ништа више послије овога неће бити исто.
2.     Умјесто овакве ЦИК-е изабрати профеионалце, са строгим правилима рада и ограниченим мандатом и високим казнама за злоупотребе. То исто примијенити на  општинске и градске изборне комисије.
3.     Прописати најсртожије казне за злоупотребу инстутуција власти и њихових ресурса у изборном процесу и третирати то као кривично дјело, исто важи и за куповину гласова, притиска на бираче и све оне радње које смо до сада видјели, а биле су некажњене.
4.     Мандат припада политичкој организацији, а појединцу само ако је био независни кандидат. Тиме спријечавамо политичку корупцију, која је постала правило понашања. То подразумијева и укидање компензационих мандата.
5.      РС и ФБиХ да буду по једна изборна јединица, јер се тиме омогућава већи демократски капацитет и могућност да у параламенте уђу независни кандидати или мале партије.
6.     Објединити опште и локалне изборе, због рационалности.
7.     Увести електронско гласање, чиме се изборни процес поједностављује и појефтињује и што је најважније спријечава преправљање воље бирача.
8.     Формирати правни тим који ће све ове принципе превести у норму уз евентуалне допуне које би биле у истој функцији ОМОГУЋАВАЊА СЛОБОДНИХ И ПОШТЕНИХ ИЗБОРА.
9.     Замолити странце, да нам више „не помажу“ и да нас оставе да сами ријешимо свој проблем.
Надам се да ће ове принципе подржати и партије које су тренутно на власти и које су се већ прогласиле побједницима. Ако су увјерени да имају подршку грађана, онда је и њихов интерес да то на овај начин потврде и тако отклоне сваку сумњу да су нелегитимни и још важније од тога да спријече да се то ријеши на улици.
Њима, али и свима нама за наук, нека послуже научно доказане и у пракси потврђене ове двије истине:
-        Једна респектабилна социолошка студија је утврдила да власт након седам година мијења и најчвршће карактере људи. Зато су многе земље у својим уставима и законима ограничили мандате на два пута по четири године, и
-        У психологији је познато психолошко стање које почиње са равнодушношћу, затим прелази у депресију, а из депресије у очај, који на крају експлодира бијесом. Шта смо све у таквом стању спремни учинити свако зна на властитиом примјеру. Накнадно кајање не може поправити учињену штету. Имајте ово науму, ви који бисте да, када једном будете изабрани на неку позицију, ту останете доживотно. Функција је прво одговорност, а тек потом привилегија.
Бања Лука, 13.октобар 2018.године.                                       
                                                                                                  др Драгутин Илић

четвртак, 04. октобар 2018.

ПЕТОГОДИШЊИЦА


Дана, 8.10.2018. навршава се тачно 5 година од мог јавног обраћања Милораду Додику, отвореним писмом у којем сам рекао оно што му дотад нико јавно није сасуо у лице!

Не можете рећи да нисте обавјештени , четири године сам Вас упозоравао на појавне облике, наводио имена и презимена актера из криминалног миљеа, указивао на злоупотребе и погубне размјере криминалних радњи. Подносио сам и кривичне пријаве против тих особа, у установи којом сам руководио – Геодетској управи,  покренуо сам низ суспензија, дисциплинских поступака, кривичних пријава против актера из криминалне мреже по институцијама Републике Српске.  Епилог тих мојих напора је чињеница да сте ме Ви лично смјенили са те позиције, а да су сви они на које сам Вас упозоравао у Управи заузели још боље позиције и сад несметано и суверено владају. 

Предсједниче Додик, криминализација и непотизам у Републици Српској пријете да је униште, да јој исисају крв и оставе празну љуштуру гладним и превареним људима. Свједоци смо чињенице да постоје добро организоване и међусобно повезане мреже људи који су плански и смишљено распоређени у свим релевантним институцијама Републике Српске, а то значи и институцијама које би требале да брину о заштити и развоју општих интереса државе. То је довело до успостављања приватне државе, у којој су се интересне, криминогене и "рођачке" структуре људи повезале до нивоа да управљају свим институцијама у интересу тих структура

Пет дугих година је прошло, а само моја породица и ја знамо како нам је било и шта смо све доживјели од корумпираних војника криминалне хоботнице у скоро свим републичким институцијама.
На жалост, за буђење свијести народа, забављеног сопственом муком свакодневног преживљавања и уљуљканог у шарене лажи контролисаних медија требала је невина Жртва- невино Дијете Даворово и Сузанино убијено је, разуму непојмљиво, свирепо и бестијално! А луђачко и крваво лице режима показало се СВИМА у својој огавности на прес-конференцији 26.03.2018.г.
Давид Драгичевић јесте НЕВИНА али не смије бити УЗАЛУДНА жртва овог окрвављеног режима!
Какви смо људи, показаћемо сви 5.10.2018.г.!
Ко не буде стајао на Давидовом тргу уз Давора и Сузану-пристао је да и даље буде слуга покорни онима који су јавно показали своје крваво и искежено лице убице!
 
Ни за њих онда више нема опроста и заслужили су све што болесни умови корумпираног режима могу да им смисле!
Зашто пишем данас, а не осмог, зато што би то тада било депласирано, а сходно мојим принципима да о губитницима не пишем, јер већ сутра нећете бити јаки као што то  данас мислите.

недеља, 30. септембар 2018.

NEPROFESIONALNI DO KRAJA

ATV-u sam dostavio ovo pismo - demanti koji su bili dužni i obavezni da objave.  Očito da ne žele da objave istinu, ali ću ja sa istinom o njima ići do kraja.






понедељак, 17. септембар 2018.

Silovanje PRAVDE


Još jedno silovanje PRAVDE i prava bilo je zakazano za danas u Banja Luci. Radi se o sudskom izvršenju nad porodičnim stanom koji sam posjedovao u Banja Luci. Iako sam isti prodao još prije dvije godine, prije pravosnažnosti presude (znajući sa kakvom mafijom imam posla), sudsko-tužilačka režimska mašina i dalje melje sve pred sobom. Ponajprije zakone i pravdu, naravno.


Iako stan, dakle, više nije moj i iako je sadašnji vlasnik koji je upisan u javne evidencije,  pokrenuo sve pravne lijekove koji su mu po zakonu na raspolaganju da zaštiti svoju imovinu, sudija Munevera Huseinbašić (supruga po zlu čuvenog i disciplinski kažnjavanog sudije Atke Huseinbašića, koji je pred svjedocima izjavio da će mi njegova supruga oteti stan po svaku cijenu), ignoriše sve pravne činjenice i zakazuje za danas prvo ročište za prodaju tog stana.

Sve bi bilo mnogo manje interesantno da se na ročištu nije pojavio jedan mladi, nadobudni kupac (drugi je odustao čim je vidio o čemu se radi,), čija je drskost i samouvjerenost privukla  pažnju prisutnih. Pitao sam ga da li ga je poslao Budo Stanković ili specijalac Miodrag Bajić (prvi komšija koji je bacio oko na moj bivši stan), a on se zbuni i uplašeno reče da sam ga s nekim zamjenio, i da on ne ide u “Kej” kod Bude Stankovića.
Sve se medjutim brzo razjasnilo kad su mi iz tužilaštva javili da se radi  o mladom stručnom saradniku Okružnog tužilastva Banja Luka – Tariku Hadžibegoviću, koji se javio kao kupac i koji je jutros uplatio 10 000 KM avansa za učešće na prodaji stana. Tako Lepirovo i Bajićevo tužilaštvo radi u smišljanju podvala i prevara kako bi ostvarili ličnu korist i dodvorili se svom šefu Miloradu Dodiku koji osvetu voli da servira hladnu. 

Tako ti lešinari to i inače rade. I čak se ni ne kriju. Tužioci (ili njihovi mlađani saradnici) obilaze kao lešinari oko nekretnina i imovine onih koji su, kao mete označeni od stane ovog prljavog režima i njihove mafije i otimaju je ne hajući za zakone i kršeci sve moguće pravne norme i prakse. Silujući PRAVDU svakoga dana u svojim novim ili renoviranim sudnicama, koje i pored toga i dalje jednako zaudaraju na trulež ovog režima.

Ročište je otkazano, jer sam zatražio izuzeće gospođe koja bi sve mogla biti, ali nikako i nigdje ne bi mogla biti sudija, jer je to suprotno pravila VSTS gdje u istom sudu ne mogu da rade supružnici, ali šta vrijede pravila kada je Muneveru doveo Milan Tegeltija sadašnji predsjednik VSTS,  a banjalučanima su poznati kockarski odnosi Atke i Milana. 

 Znam da gubi  strpljenje ta banda  koja nas je dovela dovde gdje se trenutno svi kao društvo nalazimo – na dnu, u kanalizaciji, u Crkvini !
Mogu šta hoce, ali neće moci dokle hoće! Tik-tak! Tik-tak!

недеља, 03. јун 2018.

NIJE KLEVETA, NEGO ČISTA ISTINA


Desilo se upravo ono što sam i mislio da će se desiti, a nadao sam se da neće! 

ATV je povukla tužbu za klevetu protiv mene. I neće biti nikakvog ročišta danas. 

Da podsjetim, tužili su me da sam ih klevetao kad sam javno rekao da su dio zemljišne mafije i da su na nezakonit način došli do zemljišta na kome je izgrađena zgrada ATV. Da je način na koji su oni oštetili grad Banja Luku, uhodan obrazac po kojem to zemljišna mafija (protiv koje sam se borio i borim i dalje) radi odavno i još uvijek nesmetano!

Danas, dakle, neće biti saslušanja mojih svjedoka, koje je na prošlom ročištu sudija prihvatila da sasluša, a koji su itekako imali šta da kažu na temu kako je ATV došla do svog zemljišta. Milanka Zec, Budimir Balaban, Slobodan Gavranović i Dragoljub Davidović dostupni su i  voljni svjedoci našim vajnim pravosudnim institucijama, ali i ja i  vi slutite da ih nikad niko od Bajićevih, Lepirovih i Švrakinih tužilaca neće pozvati da im uzme izjave i ispita cijeli slučaj…

O Lukačevom (ne našem) MUP-u i Ćulumovoj (ne našoj) Policiji ne vrijedi ni govoriti! Svima nam je valjda jasno šta je njihov primarni cilj.

Da ove institucije rade svoj posao kako treba, ne bi se čitav svijet i svi normalni i časni ljudi zgražavali nad činjenicom da ni 70 dana poslije monstruoznog ubistva mladog Davida Dragičevića niko nije ni prstom makao da se sazna istina i pravda.

ISTINA i PRAVDA, na žalost, ne stanuju više ovdje, kod nas. Ja to znam odavno, mnogi se tek sada polako bude… Ali bitno je da se bude i bitno je da istrajemo. Jer izbora, na žalost, nemamo. Ili ćemo postati pravna i pravedna država, ili ćemo svoju djecu slati što dalje odavde da se više nikad ne vrate!

Na svakome od nas je da donesemo odluku.


Vidimo se na Davidovom trgu!