ПРОМЈЕНА НАКАРАДНОГ ИЗБОРНОГ СИСТЕМА

Будући да држим до његовог мишљења, објављујем у цијелости, без измјена Отворено писмо др Драгутина Илића, упућено свим релевантним друштвеним субјектима, о потреби измјена изборног система са приједлогом мјера како га измијенити.

ОТВОРЕНО ПИСМО

СВИМ ПОЛИТИЧКИМ И НЕВЛАДИНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА, УДРУЖЕЊИМА ГРАЂАНА И ЈАВНОСТИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

ПРОМЈЕНА НАКАРАДНОГ ИЗБОРНОГ СИСТЕМА УСЛОВ ОПСТАНКА

Народ каже: „ када је прво дугме закопчано наопако, онда су и сва остала закопчана наопако“.

Прво дугме на нашој кошуљи наопако је закопчао ОСЦЕ, још давне 1996. , када у Изборни закон није унио кључну одредницу о ванредним изборима и оставио нам овакву Централну изборну комисију, у којој умјесто одговорних професионалаца са ограниченим мандатом, строгим правилима понашања и драстичним казнама за злоупотребу,  „доживотно“ сједе страначки људи, који су извођачи кршења изборне воље бирача од првих послијератних избора 96. , па до данас.

Двадест пет година грађани у РС и БиХ, чекају на уређено друштво и државу чије би институције одговорно и професионално радиле у њиховом интересу, друштво окренуто будућности, друштво у коме ће живјети слободно и моћи изабрати своје представнике, који ће њима полагати рачуне за свој рад.  Умјесто тога ми имамо интересне групе и моћне појединце који су институције претворили у инструменте личне власти, а грађане држе у сталном страху од новог рата,  несигурне егзистенције и неизвјесне будућности, заклињући се у националне интересе и представљајући се као једини његови заштитници.

Ови избори су на најбруталнији начин показали све слабости тог накарадног система, а грађани умјесто очекиваних промјена су доживјели  највеће понижење и потцјењивање здравог разума и логике.

Ми више немамо времена. Радно активно становништво масовно одлази. Негативна стопа наталитета се драстично погоршава. Институције власти су постале саме себи сврха. Урушени су образовни, здравствени и правосудни систем, који су услов за стабилно друштво. Привреда је на рубу пропасти, поготово данас када радници одлазе у иностранство.

Једна мудрост каже: „ако хоћеш да уништиш један народ уништи му образовни ситем“. Да би исправили оно што је урађено са нашим образовним системом потребно је више од пола вијека. Докле смо догурали када у ери информационих технологија ми чак и у средње школе уводимо вјеронауку. Док други корацима грабе напријед ми се враћамо у средњи вијек.  

Зато плебисцитарно тражимо да се ови избори пониште, а мандат претходним законодавним и извршним властима продужи за 90 дана, у ком року треба да измијене Изборни закон и распишу нове изборе.

У Изборном закону треба да се нађу слиједеће одредбе које ће онемогућити манипулације бирачима  и омогућити им да слободно искажу своју вољу:

1. У Изборни закон увести одредбу која омогућава ванредне изборе. Да смо ту одредбу имали у постојећем изборном закону, чврсто сам увјерен да би БиХ била просперитетна земља са високим стандардом живота и равноправна чланица ЕУ. Како? Одговор је једноставан. Када нам у предизборној кампањи нека политичка  опција (није битно како се зове) понуди програм и људе који нам се допадну и ми гласамо за њих, шест мјесеци је довољан период да покажу да ће проводити то што су обећали. А, ако се то не деси и установимо да је то било само да добију наше гласове, тражимо ванредне изборе и казнимо их гласајући за другу опцију. Ако и они оману иду поново ванредни избори. Када их за четири године промијенимо четири пута онда ће схватити да зависе од грађана, а не грађани од њих. И још важније од тога грађани ће схватити да нису беспомоћна маса којом нечасни манипулишу у своју корист.

Као потврда тога шта могу грађани ако се освијесте и уједине, јесте оно што,  више од пола године из дана у дан у Бањој Луци, на Тргу Крајине, показују чланови ГРУПЕ ПРАВДА ЗА ДАВИДА. Они су више учинили на разобличавању приватизованих институција власти и свих могућих злоупотреба властодржаца него сва опозиција за дванаест година. Зато је то, по мени, историјски догађај, јер представља први заметак у буђењу грађанске свијести. Поносан сам на моје Бањалучане и Крајишнике, јер су и овај пут као што су то чинили у нашој тегобној прошлости устали против неправде и тираније. Запамтите ништа више послије овога неће бити исто.

2.     Умјесто овакве ЦИК-е изабрати профеионалце, са строгим правилима рада и ограниченим мандатом и високим казнама за злоупотребе. То исто примијенити на  општинске и градске изборне комисије.

3.     Прописати најсртожије казне за злоупотребу инстутуција власти и њихових ресурса у изборном процесу и третирати то као кривично дјело, исто важи и за куповину гласова, притиска на бираче и све оне радње које смо до сада видјели, а биле су некажњене.

4.     Мандат припада политичкој организацији, а појединцу само ако је био независни кандидат. Тиме спријечавамо политичку корупцију, која је постала правило понашања. То подразумијева и укидање компензационих мандата.

5.      РС и ФБиХ да буду по једна изборна јединица, јер се тиме омогућава већи демократски капацитет и могућност да у параламенте уђу независни кандидати или мале партије.

6.     Објединити опште и локалне изборе, због рационалности.

7.     Увести електронско гласање, чиме се изборни процес поједностављује и појефтињује и што је најважније спријечава преправљање воље бирача.

8.     Формирати правни тим који ће све ове принципе превести у норму уз евентуалне допуне које би биле у истој функцији ОМОГУЋАВАЊА СЛОБОДНИХ И ПОШТЕНИХ ИЗБОРА.

9.     Замолити странце, да нам више „не помажу“ и да нас оставе да сами ријешимо свој проблем.

Надам се да ће ове принципе подржати и партије које су тренутно на власти и које су се већ прогласиле побједницима. Ако су увјерени да имају подршку грађана, онда је и њихов интерес да то на овај начин потврде и тако отклоне сваку сумњу да су нелегитимни и још важније од тога да спријече да се то ријеши на улици.

Њима, али и свима нама за наук, нека послуже научно доказане и у пракси потврђене ове двије истине:

-        Једна респектабилна социолошка студија је утврдила да власт након седам година мијења и најчвршће карактере људи. Зато су многе земље у својим уставима и законима ограничили мандате на два пута по четири године, и

-        У психологији је познато психолошко стање које почиње са равнодушношћу, затим прелази у депресију, а из депресије у очај, који на крају експлодира бијесом. Шта смо све у таквом стању спремни учинити свако зна на властитиом примјеру. Накнадно кајање не може поправити учињену штету. Имајте ово науму, ви који бисте да, када једном будете изабрани на неку позицију, ту останете доживотно. Функција је прво одговорност, а тек потом привилегија.

Бања Лука, 13.октобар 2018.године.                                       

                                                                                                  др Драгутин Илић