Sudija za Ginisa

Danas je na Okružnom sudu Banja Luka održano ročište po optužnici koju je protiv mene nezakonito podiglo Specijalno tužilaštvo RS po naredbi Milorada Bajića i direktnom nalogu Milorada Dodika.

Nisam bio sam, jer su pred sud u 8:30 došli i moji prijatelji, osvjedočeni borci protiv kriminalne i koruptivne vlasti. U sudu je bilo uočljivo povećano prisustvo policije. Njihova nervoza i skretanje pogleda u stranu, bili su indikativni.

Sudija za prethodni postupak Dragan Aćić, nadao se da će sve ići po planu i da će ovaj „vruć krompir“ brzo prebaciti nekom drugom sudiji, pa je požurio da mi, prije ročišta, uruči rješenje kojim je 25.09.2015. odbio moj prigovor, koji sam mu predao 23.09.2015.g. Nije ga ni pročitao. Samo se poslušno složio sa obrazloženjem Glavnog specijalnog tužioca Miodraga Bajića. I zatražio da se izjasnim o krivici.

Pitao sam ga da li ću dobiti stenogram ili audiosnimak ovog ročišta. Rekao je da to nije uobičajeno, da je ovo običan, prethodni postupak i da mi ne može dati audio snimak, jer nema tehničkih mogućnosti za to. Opet sam morao da ga podsjetim da na to imam pravo. Kao što sam ga na prethodnom ročištu podsjetio da imam pravo na prigovor na njegovo rješenje o potvrđivanju optužnice u roku od 15 dana, a on onda u zapisniku konstatovao da je on mene upozorio da imam pravo na prigovor (baš im ide dobro to izvrtanje činjenica).

Sudija Aćić se vidno iznervirao i rekao da onda moramo da pređemo u drugu salu. Što smo i uradili, a on se sabrao pa krenuo iz početka. Cijelo to vrijeme specijalni tužilac Mladen Mitrović i njegova asistentkinja su se drsko podsmjehivali i nekulturno cerekali, mada su očigledno bili upozoreni da ne govore ništa što bi moglo „zakomplikovati“ slučaj. Sudija je insistirao da se konačno izjasnim o krivici. Šta više hoću, dozvolio je snimanje, dobiću zapis, a sad hajde da to što prije završimo. Dao bi mi i čokoladu da sam zatražio, samo da obavi svoj dio posla. I da šefu javi da je to odradio.

Pitao sam ga, kako je mogao odbiti prigovor u tako kratkom roku, te da je očigledno se nije upuštao u analizu pravnih razloga koje sam naveo. On je tražio da se izjasnim o krivici. Rekao sam da, prije izjašnjenja, želim nešto da kažem, a on se iznervirao. Nema potrebe da išta govorim, imaću priliku za to u nastavku procesa, bla bla bla...nego da ili kažem da sam kriv, ili da nisam ili da ne kažem ništa, to mu još najviše i odgovara, samo da završi sa mnom. Pitao sam ga zašto je nervozan kad ni ne zna šta hoću da kažem. A htio sam samo da javno, u zapisnik, još jednom ponovim da se ovdje radi o montiranom i političkom procesu koji protiv mene, zajedno i u dogovoru vodi Miodrag Bajić - Specijalno tužilaštvo i Milorad Novković - Okružni sud, a po nalogu Milorada Dodika. Da sam pisao i Miodragu Bajiću (Glavni specijalni tužilac), Miloradu Novkoviću (predsjednik Okružnog suda) i Mahmutu Švraki (Glavni republički tužilac RS) i Srđanu Forci (predsjednik Posebnog odjeljenja za organizovani i najteže oblike privrednog kriminala Okružnog suda BL) u vezi činjenice da je optužnicu protiv mene podiglo nenadležno tužilaštvo , čime mi je uskaćena redovna sudska procedura na Osnovnom sudu. I da će doći dan kada će i sudije i tužioci sjediti na optuženičkoj klupi zbog slučajeva teškog kriminala koje su zataškavali, ali i onih koje su nezakonito po nečijem nalogu procesuirali. Kad pomenuh specijalnog tužioca Mladena Mitrovića, on skoči da me upozori da mu se lično ne obraćam. Kao da mi nije lično on napisao da Specijalno tužilaštvo nije nadležno za istragu po krivičnoj prijavi koju sam podnio protiv Aleksandra Deurića i Budimira Stankovića (a u pitanju je 1.500.000 KM). Nastavio je da se drsko cereka, ali se i zacrvenio, ne od stida, odavno ga već nema, već od muke što ne ide onako kako su smislili onomad u Keju.

Sudija se pokajao što mi je dozvolio išta da kažem. A ja sam na kraju zatražio njegovo izuzeće. Iznenadio se, kaže, mislio je da će u penziju otići, a da niko nikad nije zatražio njegovo izuzeće. „Džaba smo se maltretirali“, rekao je. A ja pomislih, nismo svi džaba, sudijo. Ja i moje društvo je ovdje bilo džaba, a vi ste i te kako dobro plaćeni za posao koji ne obavljate u skladu sa sudskom etikom. Čovjek je htio da ide u Ginisovu knjigu rekorda kao sudija protiv kojeg niko nije tražio izuzeće 40 godina.  On izgleda već 40 godina radi na isti način - prihvata stav tužilaca i odbija prigovore optuženih, uvjerava ih da prethodni postupak nije ništa nego puka i beznačajna formalnost. I niko se nikad nije protiv toga pobunio. A to ne bi trebalo da bude tako. Trebao bi da, u skladu sa svojim sudijskim kodeksom, pažljivo razmotri svaki prigovor i državi uštedi ogromna sredstva za vođenje montoranih i vrlo skupih procesa protiv političkih neistomišljenika izvršne vlasti. Na mom slučaju specijalci rade već dvije i po godine, angažovali su vještake, ispitali preko 100 svjedoka. A sve samo zato što sam rekao javno ono što svako živ zna, a to je da organizovani kriminal ušao u institucije sistema i da ih polako, ali sigurno proždire.

Sudija je promrmljao da mu je žao što smo izgubili vrijeme. Meni nije. Nikuda ne žurim. Čekam ih. Mislim da će tek biti zanimljivo.

Kad sam zatražio snimak, rekli su mi da moram da uplatim taksu od 5 KM. Kad sam uplatio taksu, rekli su da dođem kasnije. Kad sam došao kasnije, dali su mi prazan CD. Kad sam se vratio da im to kažem, izvinjavali su se. Pa mi dali CD sa snimkom ročišta za koji već 30 minuta skidam adekvatan program s interneta da bih mogao da ga preslušam. Nema šta, sve je skrojeno da oteža, zakomplikuje i ubije u čovjeku želju da se bori i nadu da ih može poraziti. Na njihovu žalost, na mene sve to djeluje upravo suprotno – motiviše me i daje mi energiju da nastavim i da ih razbijem u paramparčad!