Ne
pitajte me zašto nisam nimalo iznenađen dugo očekivanim mjerama Vlade RS o
kojima je konačno progovorila Premijerka. Kao i većina građana RS, znao sam da
će teret obnove, umjesto na svoja prebaciti na naša leđa. Osim toga, ljudi su im
sami pokazali da su u muci tu jedan za drugoga. Čovjek za čovjeka.
Kao
što je i vlast svima nama pokazala da je nema kada treba da se nešto brzo,
efikasno i organizovano uradi.
Nema
je kada treba raditi svoj posao, poput tako banalnog održavanja riječnih
korita.
Nema
je kada treba blagovremeno i efikasno upozoriti građane na opasnost koja ne
dolazi u trenutku, već se polako, satima valja i drobi sve pred sobom.
Nema
je kada treba spašavati živote, izvlačiti ljude iz poplavljenih domova (već to
rade rafting klubovi, sportisti i volonteri).
Nema
je kada treba obezbjediti krov nad glavom i hranu onima koje je više nemaju
(rade to uglavnom komšije).
Eh da
je Bog d'o i dalje nema!
Da je
nema ni sada kada treba parama za obnovu upravljati. Procjenjivati štetu i po
babu i po stričevima. Razrezivati poreze i davati novčanu pomoć postradalima. Olakšice
preduzećima. Kredite. Subvencije. Podsticaje.
Jer su
već pokazali kako to rade. Svojim kumovima, rođacima, podobnim partijskim
drugovima. Bez kriterija. Bez transparentnosti. U mračnim sobama, sa još
mračnijim pobudama.
Samo nek'
se ne zanose. Ničija nije do zore gorjela, pa neće vala ni njihova! Skupljajmo
dokaze, imaće ih ko šta i pitati!
Нема коментара:
Постави коментар