FUZIJA ZEMLJIŠNO-KNJIŽNE I NAFTNE MAFIJE U RS

U čudnoj zemlji mi živimo. Umjesto fuzija velikih i manjih kompanija koje odlično posluju pa žele još bolje, kod nas se jedino mafija ujedinjuje, grupiše i  spaja u cilju otimanja još kojeg zanimljivog komada zemlje, još kakve stavke u budžetu, još kakvog zgodnog tendera.

Najnoviji primjer koji je privukao pažnju svih nesretnih građana Banja Luke, koji u ovim zimskim danima zavise od sposobnosti gradske vlasti da im pruži uslugu koju uredno plaćaju tokom čitave godine, je primjer gradske Toplane, koju nije bilo blam da na samom početku zime saopšti tim istim građanima da imaju mazuta za još svega dva dana.

O čemu se ovdje zapravo radi? Gradska Toplana je blagovremeno raspisala međunarodni tender za nabavku mazuta, IRB RS im je za to odobrio kredit. Problem je nastupio samo zato jer izabrani ponuđač nije bio po volji gradskom Baji, pa je odlučio da se poigra zdravljem i živcima svojih sugrađana. Logički se nameće pitanje – zašto mu izabrani ponuđač nije bio po volji? Moji izvori tvrde da je razlog vrlo pragmatičan – ponuđač nije pristao da od 7,8 miliona KM koliko vrjedi čitav posao, 2 miliona da gradskom Baji (navodno za finasiranje kampanje za lokalne izbore 2016.).

Zato se čekalo da dobro zazimi. Pa da se onda alamira javnost da mazuta ima za još samo dva dana. Pa da se onda pojave „dobri duhovi“ grada i ponude da Toplani pozajme mazut koji nedostaje. Što, opet, odmah objeručke prihvata i Toplana i gradski Otac.

Ko su „dobri duhovi“grada? Gle čuda, po mojim izvorima, to su naši stari poznanici -  naftaš Luburić koji je odavno bacio oko na zemljište Dječijeg doma „Rada Vranješević“ i gazda Miljković (OM kafa) koji svake godine snabdjeva solju gradske vlasti. Iako će se neki pronicljivi građani pitati otkud njima dvojici tolike količine mazuta da mogu grijati Banjalučane cijelu zimu, odgovor sasvim sigurno neće dobiti od Slobodana Gavranovića (on kaže da ne voli skupljati kajmak?!?).

Šta će se dalje dešavati? Mogu samo pustiti mašti na volju pa, na primjer, pretpostaviti:

• da će IRB ipak odobriti Toplani povlačenje para iz kredita,
• da će i Luburić i Miljković „pozajmnicu“ uredno fakturisati Gradu Banja Luka,
• da će Grad, putem novoizabranog zamjenika pravobranioca u Banja Luci Mirka Stojčinovića, povući tužbu u sporu za zemljište Doma „Rada Vranješević“, što će, opet, jedva dočekati Aleksandar Deurić u Geodetskoj upravi i konačno ga uknjižiti na gazdu Luburića, kojem je odavno ostao dužan i za džipa i za avans koji mu je davno dao,
• da će Miljković i dalje moći računati na određene stavke u gradskom budžetu kao svoje,

Mašta stvarno može svašta! Samo jedno ne može, a to je da zamisli Specijalno ili bilo koje drugo tužilaštvo da istražuje ovaj slučaj i da prikupi dokaze (koji su bukvalno rasuti svuda) i optuži i pred sud izvede sve krivce za ovakvu krajnje drsku i očiglednu korupciju i kriminal!

(NE)ODLUČNI I (NE)PRINCIPIJELNI

Opozicija je napustila Narodnu skupštinu RS zato što ni iz trećeg pokušaja nije uspjela da iz fotelje potpredsjednika izbaci Nenada Stevandića, koji je nakon izbora promijenio dres i iz opozicije prešao u poziciju. Zatražiće, kažu, održavanje posebne sjednice koja ima za cilj da se opet pozabavi pitanjem svih pitanja – smjenom Stevandića.

Razloga za oštar i energičan odgovor opozicije u Narodnoj skupštini RS bilo je od izbora na pretek. Pa i sama regularnost izbora i način na koji su prebrojani glasovi, bio je jedan i to krupan razlog za napuštanje.

Drugi, možda i krupniji razlog za pokazivanje odlučnosti i principijelnosti bila je sramna trgovina papcima u Skupštini, dokumentovana, snimljena i izvještačena.

Zaduživanje Republike na neustavan i nezakonit način, potpisivanjem ugovora o zaduženju sa sumnjivom firmom iz kalifornijskog tržnog centra, kojoj premijerka ne može ni da se sjeti imena, takođe je bio opravdan razlog za reakciju.

Bilo ih je još, sasvim sigurno, ali ne mogu sad da ih se sjetim, jer krupne stvari promiču i medijima i opoziciji, pa tako i narodu koji je sve letargičniji i očajniji.

Pitam se jutros, vjerovatno kao i mnogi naši građani, zašto je tek jedna izmaknuta fotelja izazvala ovakav potez opozicije? Neće biti da i njih samo to interesuje. Ko je u kojoj fotelji? Da l' je njihov ili naš?

Plašeći se kritika javnosti da će bojkotovati Skupštinu, a uzimati velike skupštinske naknade, jedan od opozicionih lidera je, ako je vjerovati medijima, izjavio da će predložiti da poslanicima skupštinske većine daju i svoje poslaničke plate. Ne mogu da vjerujem da mu na pamet u tom trenutku nije pao niko drugi kome bi te plate mogle biti više od koristi. Ili nije ni mislio ozbiljno?

Nakon svega, ostaje mučan utisak da opozicija ni sama ne zna šta to u stvari hoće (osim Stevandićeve fotelje). Time što neće biti u skupštinskim klupama kada se usvajaju zakoni, donose odluke, imenuju na značajne funkcije režimski poltroni, ne znači da će se nešto bitno dogoditi, da se ti zakoni i odluke neće usvojiti. To samo znači da će pozicija imati optimalne uslove za brzu, efikasnu i uspješnu realizaciju svih svojih nakaradnih i štetnih projekata. Bez i riječi osude, skretanja pažnje, iznošenja činjenica na vidjelo.

Ne mogu da vjerujem da opoziciji nisu pali na pamet drugi oblici demokratske i sasvim legitimne borbe. Zašto se plaše da urade ono što narod od njih jedino očekuje? Da pruže odlučan i hrabar otpor nezakonitom i pogubnom djelovanju režima!

Jedno je sasvim sigurno - mlaka, neblagovremena i neadekvatna reakcija na sve eklatantnije primjere urušavanja pravne države i institucija RS, ne ide im na ruku. A ni vrijeme im nije saveznik. Nadam se da su bar toga svjesni.

MIRKO STOJČINOVIĆ KORAK BLIŽE FOTELJI

Vjerovatno se mnogi koji čitaju ovaj blog pitaju zašto  toliko prostora posvećujem liku i djelu dotičnog gospodina. Nemam nikakvih ličnih animoziteta, govorim o njemu samo kao o pojavi za koju smatram da je pogubna po sve nas zajedno. Radi se o tome da se on i ostali „Stojčinovići“ dovode i postavljaju da odrade prljave poslove, legalizuju pljačku, pomognu u otimanju društvenog i javnog dobra. I to sve po zakonu. On i takvi kao on, doći će na mjesto i istjerati na ulicu poštene i stručne ljude, sve dok na kraju u našoj državnoj upravi ne budu radili samo stojčinovići. A onda će svaka priča o Republici Srpskoj, njenom prosperitetu i boljem životu zadugo biti potpuno bespredmetna.

U međuvremenu Mirko Stojčinović je još jednu stepencu bliže obećanoj funkciji zamjenika republičkog prvobranioca – sjedište Banja Luka. Prošao je, naime, kadrovsku komisiju SNSD-a, iako su protiv njega bili Anton Kasipović, Nebojša Radmanović i Nada Tešanović. Ovo troje se inače ne vole javno suprostavljati svom šefu Baji, ali ovakav gaf nisu mogli ni da mu oćute. Sve im je to naravno bilo uzalud, jer Baja je obećao Budimiru, a Budimiru Stankoviću se ništa ne odbija. 

Preostaje još formalno imenovanje u Narodnoj skupštini RS. Tu se pored već zagarantovane skupštinske većine papaka, računa i na principijelnost opozicije, koja će im pomoći tako što će izaći iz skupštinske sale kada se o tome bude glasalo. Tako niko neće reći ni jednu jedinu riječ protiv lika i djela Dobojlije, uvaženog budućeg zamjenika pravobranioca u Banja Luci. Zahvaljujući Nenadu Stevandiću (personifikaciji odlučnosti i dosljednosti opozicije, njene bespoštedne borbenosti i skupštinskog aktivizma), Mirko Stojčinović će, već koliko sutra, veselo sjesti u dugo maštanu fotelju i početi da rješava nagomilane imovinsko-pravne predmete u korist svojih nalogodavaca.

Nikola Tomašević, častan i nepotkupljiv dosadašnji pravobranilac, moraće da mu preda sve predmete Budimira Stankovića, Slobodana Gavranovića, Borka Đurića itd. , čime će zemljišno-građevinska mafija zaokružiti svoje preuzimanje njima bitnih institucija u Banja Luci.

Vidi vezani teksthttp://tihomirgligoric.blogspot.ba/2015/11/blog-post.html:

Ne bojte se ljudi!

Šetam Gospodskom sa porodicom. Zaustavi me nepoznat čovjek i srdačno pozdravi. „Samo hrabro, znajte da smo uz vas. Podržavamo vas i mi i sve koje poznajemo, ali ne smiju ljudi javno, boje se.“ Njegova žena ga povuče za rukav. „Dobro je, pazi šta govoriš, hoćeš i ovo malo što imamo da nam otmu.“ On promrmlja „pazim, ne brini, moram čovjeka da pozdravim...“. 

Mogu da razumijem obične građane, sa nekim malim izvorom prihoda koji ih prehranjuje (mala tezga na ulici, državni posao, itd.). Boje se i to malo da ne izgube, da se ne zamjere režimlijama, da ih ne unište.

Manje mogu da razumijem nezaposlene i one koji nemaju više šta da izgube, a boje se i da dišu, a naročito da se javno eksponiraju i ispolje svoje opravdano nezadovoljstvo. 

Nikako ne mogu da razumijem akademske građane, profesore i studente, one koji moraju da razmišljaju o tome kuda ovo sve vodi. One koje mora da krasi mladalački bunt i želja da se izbore za svoju generaciju i svoju budućnost. Zašto oni ćute? Zašto ih ništa ne interesuje? Zašto kao nojevi zabijaju glavu u pijesak?

Nedavno su, na pravdi Boga, optužili prof. Jugoslava Jovičića da je, dok je par mjeseci bio savjetnik u Ministarstvu trgovine i turizma RS, navodno ukrao originalni ugovor o prodaji „Boske“!?! Zato ga, ko biva, nema i ne može se ništa učiniti po pitanju sveg kriminala koji je učinjen i o kome svi sve znaju osim MUP-a i nadležnih tužilaštava. Ni gluplje i apsurdnije optužbe, ni većeg muka i odsustva reakcije javnosti!

Pitam se šta rade kolege profesora Jugoslava Jovičića? Ćute i zadovoljni su, jer nisu oni izabrani za žrtveno jagnje u borbi kriminalnog režima protiv kriminala i korpcije? Ne dižu svoj glas, jer su srećni što se to njima nije dogodilo? Ne pišu otvorena pisma podrške svom kolegi, jer intimno misle da tu nisu čista posla i da gdje ima dima ima i vatre? 

A šta je sa studentima? Profesor ih ne interesuje, to je njegov problem, šta oni imaju sa tim? Njih ništa ne interesuje, nemaju vremena ni za šta, a studiraju najvjerovatnije samo zato što su im tako rekli mama i tata? Nije njihovo da ustanu u odbranu profesora, pa njega ne brane ni njegove kolege! A ni roditelji ih nisu zato poslali na studij, da se bune i brane profesore,  nego da nekako dođu do te diplome, pa onda valja naći neku vezu za državni posao...

I tako se krug zatvara. Ne bune se ni mladi ni stari. Ni nezadovoljni. Ni obespravljeni. Ni poniženi. Ni uvređeni. Mrtvo je more građanskog pasivizma. 

A ja vam kažem, ne bojte se kukavica ljudi! Oni se boje više od vas! Znaju šta su vam uradili. I znaju da sve dolazi na naplatu.

ВРХ ДНА

Специјални тужилац Младен Митровић поднио је жалбу Врховном суду РС на рјешење о стварној ненадлежности Окружног суда –Посебног одјељења за организовани и најтеже облике привредног криминала Бања Лука у процесу који ми је тај исти Митровић монтирао по диктату Милорада Додика.

Нисам нимало тиме изненађен, јер се игра коју ми намјештају увијек игра до краја. Али сам просто фрапиран количином некомпетентности, незнања и глупости коју готово пословично испољавају слуге режима и њихови најпослушнији „кадрови“.

Младен Митровић се жали на рјешење судије Олге Пантић због битних повреда одредаба кривичног поступка и погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања (члан 311.(1)а и 313.(1) Закона о кривичном поступку РС).

У својој жалби се највише позива на чињеницу да је гинисовски судија за претходно саслушање Драган Аћић приговор о стварној надлежности Окружног суда глат одбио и то образложио одлуком Колегија Специјалног тужилаштва о својој надлежности?!? Митровић не схвата зашто се Суд сад поново бави тим питањем. Као лош ђак који преживи први час и почне прије времена да се радује, а онда на другом часу буде изведен пред таблу и „пропадне“, тако се и он улажући ову жалбу у потпуности разголитио, офирао, избламирао...Предлажем му да се пријави у неки од ружичастих ријалитија и батали тужилачки посао, јер није за њега (са Великим братом тј. Бајом ионако већ има искуства). С обзиром да се увијек појављује у пару, можда би му „Парови“ највише одговарали (дно-дна).

Судија Пантић је у свом рјешењу детаљно образложила зашто сматра да „да се не ради о кривичном дјелу са елементима организованог криминала...“, да ни навод у образложењу оптужнице „да се ради о најтежем облику кривичног дјела против службене дужности не стоји“, да „само својство оптуженог као директора Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове не може бити једина околност (без других околности доказаних и образложених, а везано за извршавање дјела и посљедице дјела), која би водила закључку да је кривично гоњење од посебног значаја за Републику Српску.“ Образложила је и зашто би поступање Посебног одјељења за организовани и најтеже облике привредног криминала Окружног суда Бања Лука у овом случају била повреда члана 6. став 1. Европске конвенције о људским правима и основним слободама.

Тужиоцу Митровићу је све то савршено јасно, али он нема тај луксуз да може да размишља својом главом и брани дигнитет професије којом се, на нашу жалост, бави. Он само има потребу да се допадне шефовима, да подиђе налогодавцима, да докаже лојалност, припадност, слијепу послушност њему битним људима. Зна да само тако има шансу да опстане, да се са дна успуже ка врху, и да и он ућари нешто за себе.

Змај од Тужилаштва има реално више шансе да побиједи у "Паровима", него да у коначници добије у монтираном процесу који води против мене. Знам да су правда и закон на мојој страни. Једино не знам када ће се овај ријалити окончати и када ћемо сви заједно са дна, на коме нас упорно држе, кренути горе.