Слобода је често фраза, а тиранија увијек истина (Б.Нушић)

У Апсурдистану у коме живимо, све је могуће, па тако и чињеница да људи који би сами за себе (да их ико пита) рекли да су слободни, немају слободу да изаберу власт каква им је пријеко потребна. Кажу једни, у обавези су према овоме (запослио му нећаку), други према ономе (пријете да ће му сина отпустити), трећи да ће гласати за онога ко му да највише (КМ). Изгледа да је огроман број гласова људи који излазе на изборе (њих нешто више од 50%), већ "уговорен". 

Странке се уздају у страначку дисциплину свог чланства и методе које сам горе навео (запошљавање, отпуштање, плаћање). А свима нам треба потпуно НОВА ПОЛИТИКА! Нов начин вођења политике и нов начин доживљаја политике!

Глас грађана мора бити потпуно слободан да би могао изабрати најбоље. По овоме испада да су стварно слободни само гласови људи који не излазе на изборе. Њима ваљда нико није никога запослио, нити има кога да им отпусти, а њихови гласови изгледа нису ни на продају. Они могу да, без икакве обавезе, изаберу онога за кога сматрају да ће стварно урадити то што обећава. Требало би да могу и да га, након одређеног времена, упитају шта је конкретно урадио. Створити механизме контроле власти од стране грађана кључно је питање нашег друштва. Јер ако се настави по старом, ускоро ћемо бити не Апсурдистан него Бантустан[i]. 

Како ћемо их створити? Тражићемо да јавности буду доступни финасијски извјештаји сваке од институција које финасирамо ми грађани. Да знамо гдје је отишла свака марка из буџета. Када контролора власти буде онолико колико нас има интернет, тешко ће моћи десити да кум свом јарану исплати 11.000.000 КМ за "пројекат" увођења модерног менаџмента у болнице у РС, а да нема за љекове најугроженијих болесника.

---

[i] Бантустани су били резервати додијељени црначком домородачком становништву од стране бијелих властодржаца за вријеме апартхеида по некадашњој Јужноафричкој Унији и Намибији, тј. били су перфидни покушај да се бјелачкој мањини трајно осигура власт, јер је на тај начин домородачка већина била искључена из избора.

ŠOKANTNO!

Milorad Dodik se sjetio boraca. Odnosno, prije će biti da se agencija zadužena za organizaciju njegove predizborne kampanje sjetila da se malo treba pozabaviti i sa borcima. Pa je sjeo sa novoizabranim predsjednikom Boračke organizacije Republike Srpske Milomirom Savčićem i priznao da, "iako su prethodnom periodu sa dosta pažnje i uvažavanja rješavana pitanja boračke populacije", neka ostala i otvorena, a prvenstveno pitanje zapošljavanja.

„Posljednjih mjeseci širom Republike Srpske provodimo akciju da se prioritet u zapošljavanju da djeci poginulih boraca i to je nešto što želimo ojačati i nastaviti“, rekao je Dodik. 

I ostao živ! U zemlji u kojoj je svaki konkurs namješten i zna se ko ima prioritet, djeca poginulih boraca se primaju samo u predizborne svrhe i to na ugovore o djelu u trajanju par mjeseci (dok ne prođu izbori). I to Dodik vrlo dobro zna.

Najlogičnije objašnjenje ove njegove izjave je da se čovjek već, u duši, smatra opozicionim liderom. Budući da je SNSD na vlasti (apsolutnoj) već 9 godina i da ga borci nisu interesovali, ne bi me čudilo da javno optuži Đokića, a možda čak i Ćurguza za težak položaj boraca u RS.

DOLIJALI ILI ...

Upitah prijatelja iz Mostara za komentar današnjeg hapšenja Lijanovića i ostalih. On samo lakonski odgovori "koji već put". Čovjek ne misli da se dogodilo išta značajno. Niti vjeruje da je SIPA stvarno odlučila da radi svoj posao. S pravom se pita – kud baš sada, pred sam zvanični početak predizborne kampanje. Da li će birači zagristi mamac? Jesu li se to stvarno ovi, koji su tolike godine na vlasti, odlučili da procesuiraju mangupe u "svojim" redovima? Jesu li konačno shvatili da je narod gladan - pravde ponajviše, pa su odlučili da žrtvuju nešto, da bi sačuvali sve?

Odgovore na ta pitanja nemam. Znam samo ono što sam na sopstvenoj koži osjetio. Skoro godinu dana su "istražitelji" po naređenju Baje, Jovičića i Vasića češljali po Geodetskoj upravi, pritiskali ljude da "priznaju" da su bili svjedoci mojih navodnih krivičnih djela, opijali neke sklone alkoholu u Budinom restoranu Kej kako bi ih pridobili kao svjedoke saradnike, dovodili tužioce da saslušavaju tako pripremljene svjedoke, činili sve što su mogli da bi podigli optužnicu protiv mene. Ne znam šta su uradili, znam samo da je glavni inspektor koji je vodio istragu protiv mene zauzvrat zaposlio ženu u Geodetskoj upravi (nije on jedini koji je na taj način nagrađen). Epilog ćemo vidjeti u narednim danima. Da li će se odlučiti da me, podizanjem lažne optužnice, pokušaju "isprljati" u javnosti u toku izborne kampanje? Poručujem im, neka samo izvolite – njihove lažne optužbe lako je, činjenicama, razbiti u paramparčad.

Valjda će nakon toga pravi krivci doći na red da odgovaraju –  samo mojih krivičnih prijava, sa sve dokazima, pune su ladice nadležnih tužilaštava.

PUNOM PAROM NA DRŽAVNE JASLE

Izgleda da je jedina vladina institucija koja je radila punom parom proteklih par mjeseci (pred izbore) bila Agencija za državnu upravu RS. Nema dana kada nisu raspisivali konkurse, obavještavali kandidate, formirali nepristrasne komisije, obavljali odlučujuće i eliminatorne intervjue za izbor najboljih kandidata za upražnjena mjesta u javnoj upravi.

A ubrzano su zapošljavali u Poresku upravu (32), MUP (34), Geodetsku upravu (65) itd. Ponestalo im SNSD kadrova. A možda i samopouzdanja pred izbore, pa se tako, vjerovatno, nastoji udomiti što veći broj rođaka, prijatelja, sestrična, zetova itd. 

Svi konkursi su namješteni, to valjda nije novost ni za djecu u osnovnoj školi. Komisije su formalne, a pravila, tj. kriteriji po kojima navodno biraju najbolje kandidate jednostavno ne postoje. Kandidati se moraju pokazati na intervjuu, zadiviti svojim stručnim znanjem i sposobnostima članove komisije. Čime? Odgovorom na pitanje kako se zovu, još važnije kako se prezivaju. Odakle su. Mogu i da kažu koju riječ o sebi. To je dovoljno da stručna komisija donese svoj sud. I izabere najboljeg. Željkinog sina, Tegeltijinu kćerku...

Šta učiniti da se nakon izbora ne dogodi isto? 

Donijeti Zakon o sprečavanju sukoba interesa po kojem se članovi porodice izabranog zvaničnika u RS neće moći zaposliti u javnom sektoru u RS i BiH za vrijeme trajanja mandata izabranog zvaničnika, niti obavljati dužnosti u upravnim ili nadzornim odborima javnih preduzeća ili ustanova na svim nivoima. 

Propisati jasne kriterije za svako radno mjesto u javnoj upravi, te javno objaviti rezultate rada komisija za izbor, kako bi javnost imala uvid u svu dokumentaciju. Uvesti rigorozne kazne za neregularnosti u procesu izbora kandidata za radna mjesta u javnoj upravi.

PRAPOČETAK PLJAČKE

U BIH se broj multimilionera (bogatstvo preko 30 miliona dolara) u odnosu na 2012. povećao za 5 (sada ih ima 90, u mnogo većoj Srbiji 100). Broj građana ispod granice siromaštva povećao se za više stotina hiljada. Pljačka se nastavlja nesmanjenom žestinom. Tipično za banana-države poput BiH. Ekstremno bogatih je sve više, kao što je sve više i ekstremno siromašnih, a srednji sloj se gubi.

Ne smijemo zaboraviti kako su počeli naši vrli "bizmismeni", sada ekstremno bogati, a prije rata i privatizacije listom skromnih zanimanja (vozači, konobari, cvjećari...). Prvo su popljačkali stare devizne štediše i APIF-ovim papirima pokupovali firme u bescjenje. Tačni podaci i dokumentacija o ovoj najvećoj pljački državne i radničke imovine u cilju davanja vjetra u leđa novim krim-milionerima, postoje u Udruženju građana za povrat stare devizne štednje u BiH i dijaspori. Za sada se za nju interesuje samo Evropski sud za ljudska prava u Strazburu http://starastednjabh.com/?p=30

Ono što stvarnim vlasnicima stare devizne štednje tada nije bilo moguće (jer se tobože tražilo 40% vrijednosti u kešu koje stare devizne štediše nisu imale), omogućeno je odabranima u sprezi sa kriminalcima u APIF-u – pa je tako, uzmimo samo jedan primjer, grupa ANONIMNIH (a dobro poznatih) pokupovala 23 preduzeća - navedimo samo neka od njih: Tržnica Banja Luka, ODGP Krajna Banja Luka, Banja Vrućica Teslić, Doboj ŽGP, itd. početne vrijednosti 36 miliona za 13,5 miliona u sertifikatima stare devizne štednje (SDŠ). Na isti način je i Slobodan Stanković - Integral Inženjering Laktaši kupio 4 preduzeća čija je početna procijenjena vrijednost bila preko 14 miliona za 2,7 miliona SDŠ. Primjera ima još mnogo i svi su zadokumentovani u gore pomenutom Udruženju.

Svi se slažu da je privatizacija bila ogromna pljačka, a Dodik je 2006.g. dobio kampanju na obećanju da će se pozabaviti pljačkaškom privatizacijom i činjenicom da je desetak ljudi pokupovalo sve što vrijedi u RS. Naravno da je i ovo njegovo obećanje palo u vodu čim su ti isti ljudi ušli u njegov klan. Sve se učinilo da se ova pra-pljačka zataška. Ali se to ne smije dozvoliti.

Dosijei se moraju ponovo otvoriti. I to na vrlo jednostavan način. Ispitivanjem porijekla imovine, o čemu valjda postoji konsenzus u opoziciji. 

Jer, ako je neko zaradio novac poreskom utajom, korupcijom, mitom, pljačkom, prodajom droge, i niko ga nije uhvatio dok je to radio, niti ima svedoka koji su spremni da ga prijave, pa više i nema dokaza prema kojim ga država može procesuirati, i dalje ostaje jedan trag: imovina koju je nabavio tako "zarađenim" novcem. Sva legalno stečena imovina je nabavljena novcem koji je legalno zarađen i na koji je plaćen porez. Poreska uprava ima podatke za svakog poreskog obveznika o svim njegovim prihodima i porezu koji je plaćen. Unakrsna provjera upoređuje zakonite prihode sa imovinom. Razlika između imovine i legalnih prihoda umanjenih za troškove života, predstavlja nezakonite prihode, odnosno neosnovano bogaćenje.

U slučaju da Poreska ne zna kako se ovo treba provjeravati, evo im ideje - svaka filijala Poreske uprave pođe od katastra nepokretnosti, uzme listing najvrijednijih nekretnina i pokrene postupak unakrsnog ispitivanja porjekla imovine. Ne mora ni da kontaktira poreskog obveznika. Iz svog kompjuterskog sistema izvuče sve pijavljene prihode i uporedi sa vrijednošću imovine. Isto se radi i sa vlasništvom nad privrednim društvima i bazom podataka iz APIF-a i Centralog registra hartija od vrednosti. 

Ono što nam treba je da se nelegalno stečena imovina, odnosno imovina stečena prihodima bez porijekla oduzima. Tačka. To je najbolji lijek za prevenciju i mita i korupcije i utaje poreza. To je najbolji lijek za ozdravljenje društva. To je jedini način da se bolesno tkivo odstrani iz narodnog tkiva.