Poslednja šansa

Kažu da nije lako biti prorok u svom selu. Ne zato što nije lako „pogoditi“ šta će se desiti, već zato što znate šta će biti, a niko (ili malo ko) to vidi osim vas.

Prije referenduma (22.septembra) sam jasno odgovorio na pitanje koje je „sahranilo“ opoziciju u RS:

„Da li treba izaći na referendum? 

Treba - ako hoćete da opravdate pare koje su bespotrebno potrošili za običnu savjetodavnu anketu.

Treba – ako učestvujete u Dodikovoj predizbornoj kampanji i on vam za to nešto dođe.

Treba – ako ne znate da pročitate i sebi rastumačite šta znači zaključak da „Kolegij Narodne skupštine konstatuje da je u toku postupak provođenja odluke Ustavnog suda“  i traži od Vlade da uputi u proceduru izmjene Zakona o praznicima RS.

Treba – ako vam je mozak toliko ispran pa ne razumijete ovo prethodno rečeno.“

Proročki sam „vidio“ i šta će biti poslije referenduma (sami procijenite kakav sam bio prorok):

„Šta će biti nakon referenduma koji mora biti održan jer je Baja tako rekao (a i odgovara mu jer nema šta drugo da priča u kampanji koje nema)?

-        Baja će uputiti u proceduru izmjene Zakona o praznicima i ispoštovati odluku Ustavnog suda BiH;

-        Poljubiti se sa Bakirom (i njemu je ovaj referendum baš legao) u nekom bircuzu;

-        Nastaviti sa svojom kabadahijskom vladavinom (tamo gdje je još bude mogao provoditi).“

Vezan tekst: http://tihomirgligoric.blogspot.ba/2016/09/sta-ce-biti-sa-republikom-srpskom.html

Nemojte misliti da mi je zbog ove „pameti“ danas lakše. Ne osjećam ni nikakvu satisfakciju. Mogu samo, kao vjerovatno i mnogi drugi ljudi da žalim što smo došli u ovakvu pat poziciju i što je ovakav politički sistem napravljen da traje i da se ne mijenja. 

Suviše su dugo jedni te isti ljudi kreatori ovakvog sistema i za prethodnih dvadesetak godina iz petnih žila su se jedino potrudili da niko novi i drugačiji ne može da uđe u sistem. 

Već sam više puta rekao da su kod nas, u stvari, svi na vlasti – bar na nekom nivou. I sve zajedno ih  finansiramo iz budžeta. Da bi se pojavili neki novi klinci, trebalo bi da imaju ogromne pare u startu da bi uopšte mogli da se kandiduju za bilo šta (mislim da su kojekave takse za RS nivo oko 50000 KM, ako ne i više). Načuo sam i da ovi vladajući, uplašeni valjda onim što se desilo u Hrvatskoj, sada žele da, za svaki slučaj, još više podignu izborni cenzus, kako bi i on postao nepremostiva prepreka za nove likove u politici.

Najvjerovatniji scenario za period pred nama, imajući u vidu vrlo izvjestan pad u dužničko ropstvo i poprilično rastočene preostale resurse, je samoinicijativno napuštanje broda koji tone (pogledati šta radi Milo Đukanović) i spasavanje sopstvene ...porodice!

Tek tada će oni, koji budu imali dovoljno hrabrosti i umješnosti, dobiti svoju šansu!