DEURIĆ, BABIĆ, DOMAZET Vs GLIGORIĆ - I dio

Pozivam zainteresovane na pres konferenciju koju ću održati u ponedeljak u 9:45 ispred Osnovnog suda u Doboju. Povod je zakazano pripremno ročište u predmetu TUŽBE Aleksandra Deurića, Ćane Babić i Danijele Domazet, visokorangiranih službenika Republičke uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove, protiv mene za NARUŠAVANJE UGLEDA I PROUZROKOVANJE DUŠEVNE BOLI zbog mojih istupa u sredstvima javnog informisanja.
Radi se o osobama protiv kojih sam, kao direktor Uprave podnio krivične prijave zbog zloupotrebe službenog položaja ili ovlašćenja u predmetima "Fruktona" i "Banja Guber" (Danijela Domazet i Ćana Babić) i svojevremeno uputio inicijativu Vladi RS za njihovo razrješenje. Protiv Aleksandra Deurića sam takođe podnio krivičnu prijavu u predmetu "Trgoprodaja" Prijedor. Radi se, po mom uvjerenju, o članovima tzv. zemljišne mafije u Geodetskoj upravi, o kojoj je svojevremeno govorio i Milorad Dodik, koji su direktno uključeni u poznate slučajeve: Autoprevoz, Poljoprivredna škola, Dom Vranješević, Picin park i td. Svi su i dalje na najodgovornijim pozicijama u Upravi.
Za svjedoke u ovom postupku namjeravam pozvati Milorada Dodika, Nebojšu Radmanovića, Nadu Tešanović, Rajka Vasića i dr.

Igor Radojčić: Dobar? Loš? Zao?

Režimu u rasulu svašta pada na pamet, pa nikoga ne treba da čudi ni novi Predlog zakona o javnom redu i miru, koji je podigao prašinu sada, a ne u julu 2014. kada ga je glatko u nacrtu utvrdila Narodna skupština RS. U tadašnjoj komotnoj skupštinskoj većini prošle su, niko u to više ne sumnja, i mnoge druge nebuloze, neprimjenjive ili kriminogene odredbe mnogih zakona. Više puta sam javno upozoravao da je ključni dokaz da mafija ima svoju državu - činjenica da razni centri moći u NSRS mogu da naruče odredbe zakona koji omogućavaju legalizaciju njihovih kriminalnih poslova. Vrijeme će pokazati koliko je takvih odredbi prošlo u prošlom sazivu.

Ono što je sada privuklo toliko pažnje javnosti nije samo sudbina ovakvog sjeverno-korejskog zakona, već pitanje kako će u ponedeljak 2.2.2015.g. u Odboru za evropske integracije glasati Igor Radojčić i Adam Šukalo. Njihova dva glasa su glasovi jedne ili druge skupštinske većine. Jednog je Željka Cvijanović već nazvala nimalo laskavim imenom. Sve sad zanima kakav će nadimak dobiti Igor. Dobar? Loš? Zao?

Glasno ćutanje

Milorad Dodik je izabrao da ignoriše rukavicu koju mu je bacio Rajko Vasić. Zato su zadatak dobili Željka Cvijanović, kao najelokventnija (u njenom slučaju to znači izbaciti najveći broj riječi u minuti sa vrlo malo smisla ili suštine) i Nebojša Radmanović, kao Onaj koji može (da hoće) da uništi Savez. On je zasad rekao da neće. Zasad.

Znaju se Nebojša i Milorad k'o zle pare. Znaju šta jedan drugom misle nasamo, u društvu (i to zavisno od društva), u javnosti, na TV-u, u tajnom kružooku, na organima Saveza, u kuloarima...Zato se jedan znoji pred kamerama na zadatku, a drugi dok ga gleda. Ne znaju ni oni šta ih čeka. Temelji su potkopani, a svakoga dana neko nov zabija nov klin u interesnu zajednicu koju su stvorili misleći da će trajati vječno. Vječno, međutim, nikada nije dovoljno dugo na Balkanu u kome se stvari stvaraju godinama, a onda nestanu u trenu.

Igor Radojčić kulira. Kao i svi mladi "imači kada". Samo što ni on nije više baš taaako mlad...

…U čudu smo gledali
kako vrijeme proždire
začudjeni tako
proletjele nam godine.
U stvari, strašno smo
gubili vrijeme
ne znajući ništa
misleći da znamo…

https://www.youtube.com/watch?v=E8Z66xM26rw 

Шта ће бити са главама које су се дигле?

У октобру 2013.г. написао сам отворено писмо Додику. Требало је да прође петнаест мјесеци па да се још неко одважи и цару каже да је го. Рајко Васић је то учинио аналитички, коректно, господски нудећи Додику мјесто почасног предсједника у СНСД-у. Игор Радојчић је шкрт на ријечима, али није могао да се уздржи, а да не аплаудира. Капа доле и њему. У односу на све остале у СНСД-у који исто ово мисле, али немају храбрости да кажу они су, иако са закашњењем, одлучили да дигну главу. Остали су је још дубље забили у пијесак.

Остаје сада да се види шта ће бити са главама које су се дигле. Да ли ће се Баја одважити на сјечу кнезова? Да ли ће им монтирати кривичне пријаве или послати упозорење преко сумњивих типова са којима се дружи у Кеју, крај Лакташа? Вјерујем да је све прије могуће него да уради оно што се од њега тражи – да престане да буде оно што је постао – бескрупулозни аутократа, окружен полтронима и чанколисцима, који мисли да је могуће некажњено газити и понижавати људе око себе...да сад не спомињем оно што је спреман урадити и народу и Републици, да би задовољио своје све веће апетите.

Интересантни ће бити и сљедећи кораци Оних који су се усудили. Након јавно саопштених ријечи, нема више повратка на старо. Бар не код оних који држе до својих ријечи. Не сумњам да су то и Рајко и Игор.

Поред двије непознате у актуелној једначини, једна ствар је позната: СНСД-ова изборна побједа је Пирова побједа. СНСД је у тешкој кризи која захтјева хируршке резове, али је питање да ли је још увијек могуће одвојити здраво од нездравог ткива. Лично мислим да није и да ће странка наставити слободан пад. Ако је за утјеху, дно није далеко, већ се назире, а након тога ће ваљда бити здравих снага да се удруже и крену да граде расточено, процесуирају корумпирано, стварају ново.

Из отвореног писма Милорау Додику, 8. октобар 2013.г. "Зашто се у СНСД-у не смије говорити о горућим питањима? Зашто сте дозволили да огроман број поштених, обичних чланова СНСД-а засјени шачица бахатих и непоштених? Зашто се гуши слобода мисли и аргументоване критике унутар странке? Зашто су Вам полтрони дражи од људи који имају своје мишљење и своје достајанство? Зашто сте дозволили паралелизам у свим институцијама и отуђене центре моћи? Зашто се декларативно залажете за борбу против организованог криминала, а у стварности чините све да истражни органи не процесуирају финансијске моћнике који су са Вама или око Вас? Зашто монтирате процесе и стварате медијске афере тамо гдје нема никаквог основа за исте? Зашто се пишу закони за политичко-финансијску олигархију, а не закони у функцији општег интереса? Зашто је застала највећа реформа у области земљишне администрације којом би се кроз јавно излагање практично извршила јавна инвентура у области некретнина? Зашто сте у аферама Пољопривредна школа, Пицин парк, Аутопревоз, Дом Врањешевић дозволили да побједи земљишна мафија?"

DODIKOVI PRETORIJANCI U SARAJEVU

Poslednji napad na novinare koji objavljuju informacije koje se ne dopaduju režimu i koji ga raskrinkavaju, najbolji je pokazatelj sumraka umova tog istog režima. Njihov strah je ogroman u ovom digitalnom dobu kada svaki mobilni telefon liči na špijunski gadžet Džejms Bonda. I kada svako svakoga može da snimi i gotovo trenutno vascijelom svijetu objavi tajni ili pjanski razgovor. Protiv toga nema lijeka i oni to znaju. Zato im je stalo da za primjer kazne oni koji su se drznuli da objave jedan takav snimak, čija je autentičnost, uzgred budi rečeno, potpuno neupitna.

Zato Dodikova garda, oličena u Specijalnom tužilaštvu i MUP-u RS (naravno i tamo su specijalci), tako otvoreno demonstrira silu, trenira strogoću, zastrašuje ljude. I to radi u Sarajevu, uz kolaboraciju kantonalne policije i općinskog sudije. Možda bi to moglo nekoga da začudi, ali ako se sjetimo načina na koji su tretirani učesnici protesta u Sarajevu, čuđenju nema mjesta. I tu su ove institucije (mupovi, tužilaštva i sudovi) prevashodno u službi vlasti i vladajućih režima i daleko od zaštite pojedinaca, građana i obespravljenih naroda. Barem za sada nemamo ni jedan dokaz da su išta uradili za narod i raju. Nijedan tajkun nije procesuiran, nijedan sumnjivi veleposjednik svega i svačega nije nikada odgovarao, nijedan korumpirani funkcioner nije u zatvoru. Mupovi, tužilaštva i sudovi na svim nivoima čuvaju poredak stvari i to sve grublje i neadekvatnije što više postaje jasno da je takav poredak neodrživ, da je dogorjelo do nokata, da se dalje ne može ovako.

Iako se nekome čini da narod ćuti, da je opet "legao na rudu" i da se i dalje može kao do sad, grdno se varaju. Sve češće i sve više isplivavaće na površinu nedjela ovih koji su nas doveli tu gdje smo sada. Bojim se da dolazi vrijeme drugačijih poplava!

VELIKE Vs male STRANKE ili DEMOKRATIJA Vs PAPAKratija

Prošlo je dovoljno vremena nakon izbora da su se mogli izanalizirati rezultati, sleći strasti, izvući pouke…I to su radili i političke stranke i stranački prvaci i samozvani i pravi analitičari. Bilo je i dosta ispoljenog razočarenja činjenicom da su izabrani isti ljudi i iste stranke koje vladaju ili su opozicija u entitetima i u državnim institucijama od njihovog nastanka. Mnogi su postavljali pitanje: kako je moguće da nakon toliko jasno iskazanog nezadovoljstva naroda u oba entiteta i svih 10 kantona, budu izabrani opet isti ljudi i iste stranke? Kako to da nema nijedne nove stranke u parlamentima na svim nivoima?

Možda se varam, ali nisam registrovao da je ikome palo na pamet da odgovor na prethodno pitanje potraže u podacima o sredstvima koja se iz budžeta izdvajaju za političke partije.

"Još jedan zanimljiv podatak je definitivno i količina novca koji su partije dobile iz budžeta (na svim nivoima vlasti) u periodu od 2010. do 2014. godine. Najviše novca iz budžeta je dobila Socijaldemokratska partija, koja je u ovom periodu inkasirala 15.461.764,73 KM, dok je na drugom mjestu Stranka demokratske akcije sa 12.523.642,32 KM. Od stranaka iz RS-a, najviše je dobila Stranka nezavisnih socijal demokrata (10.342.745,98 KM). HDZ BiH je iz budžeta uzeo 7.405.229,55 KM, dok je Stranka za Bosnu i Hercegovinu profitirala sa 6.671.437,03 KM, iako nije bila na vlasti ni na državnom ni na entitetskom nivou.  SDS i SBB su za četiri godine inkasirali po 5 miliona KM, NSRzB 3,4 miliona KM, dok su nešto manje novca dobili PDP, HDZ 1990 i DNS (oko 2 miliona KM). Socijalistička partija i HSP su u proteklom mandatu najmanje profitirali od budžeta, sa po 1,2 odnosno 1,09 miliona KM."

http://cisteliste.ba/site/wp-content/uploads/2014/10/BudzetskaIzdvajanja1.jpg 
 


Kada pogledamo milionske cifre izdvojene iz budžeta za političke stranke u protekle 4 godine, pročitamo Izborni zakon, saberemo iznose potrebne za prijavu nove političke partije na izbore na svim nivoima, postaje jasno da je sistem i napravljen tako da se uvijek isti biraju i budu izabrani.

Zamislimo da je nekome dosta uvijek istih lica i stranaka i da želi da ponudi građanima nešto novo. Za prijavu na izbore mu je ove godine trebalo cca 50.000 KM. Iz budžeta neće dobiti ništa. To je rezervisano za ove koji su već u kolu. I kolo će nastaviti da se okreće.

Da bi se u kolo ušlo, potrebne su pare. Postoje tri opcije: investirati sopstveni novac, tražiti od članova ili naći svog finasijera, tj. tajkuna. Uzmimo da nemate svojih para, pa vam to i nije opcija (već vidim one koji prezrivo govore – a šta ima narodu da ponudi neko ko nije sam "napravio" pare? - iako se zna kako se danas prave pare i koliko se može zaraditi na regularan i pošten način). Ako vam je članstvo nezaposleno i čine ga studenti, radnici na minimalcu i penzioneri, članarina će biti nedovoljna. Ako ne želite da vas neko finansira i za to ima pravo da od vas poslije traži usluge, teško ćete moći u kolo. 

Odnosno, možda i skrpite nekako pare za ulaznicu, ali svakako nemate šanse za nastavak kampanje. U kampanji će igrati oni koji ne moraju da se brinu za pare. Njih finasira narod iz budžeta, svojim parama. Pa će narod za njih i glasati. Krug se zatvara. Igra se nastavlja. Do sljedećih izbora. Po istim pravilima utvrđenim Izbornim zakonom. Na kraju će ovima koji su izabrani pare biti vraćene. Odlično smišljeno.

Naravno, teško je povjerovati da će ovakva izborna pravila mijenjati oni kojima ona u potpunosti odgovaraju, iako su to govorili pred izbore i neposredno nakon njih. Iako naš CIK broji glasove kao da nas ima 4 milijarde.  Iako svi znamo da nešto ne valja i da smo sve dalje od demokratije, a sve bliže papak-ratiji.