МЈЕХУР ОД САПУНИЦЕ

Јуче је у Основном суду Власеница одржано припремно рочиште у још једном процесу (овај пут се ради о тужби за клевету) који против мене води Милокрадов режим, а у који се укључују по потреби његови полтрони и режимољупци у жељи да поправе свој рејтинг код газде.

У овом случају тужи ме компанија „Боксит“ Милићи (?!?) коју заступа правница компаније, жена коју искрено жалим, ако ништа због чињенице да мора да ради за онога који се већ толико искомпромитовао као послодавац да ће ускоро вјероватно ући у Гинисову књигу рекорда по броју прекршених и узурпираних радничких права. О нељудскости, бахатости и деспотизму неприкосновеног господара живота и смрти у Милићима, писали су већ многи. А тек ће се о томе и чути и писати, када на видјело дана изађу сви детаљи разних афера и неетичког и непрофесионалног дјеловања овог дугогодишњег руководиоца и локалног моћника.

Шта о њему стварно мисле људи, ако га интересује стварно а не фотошопирано стање ствари, може слободно да ме пита, јер су ми људи сами прилазили и причали о њему. Сви до једног су ми дали подршку, уз жељу да га на суду раскринкам и коначно пробушим тај мјехур од сапунице који је око себе надувао, а изгледа му као чврсти, камени бедем. У томе важном послу већ је пуно урадио храбри и поштени Слободан Васиљевић, против кога овај Змај од Милића води равно двадесет судских процеса.

Могу на крају само да кажем да ће, попут куле од карата, попадати за Милорадом и све његове самозване велможе, који један другог, у овим последњим данима једне неславне и ненародне власти, бодре и храбре, свјесни да та времена неумитно одлазе и да долази вријеме полагања рачуна.

Ovce i tajkuni

Održano je još jedno ročište u montiranom političkom procesu koji se protiv mene vodi u Okružnom sudu Banja Luka po nalogu Milorada Dodika.

Danas smo, kao svjedoka odbrane, saslušali Miloša Komljenovića, aktuealnog direktora RUGIP-a i pulena Budimira Stankovića. Komljenovića su u „Keju“ dugo pripremali za svjedočenje (odazvao se tek na drugi poziv, a tužiocu Mitroviću je naročito bilo stalo da ovaj svjedok ne izađe pred Sud).

Mogu samo da mu zahvalim na današnjem svjedočenju jer je, po meni, rekao par važnih stvari. Prvo, potvrdio je da se namjenska sredstva RUGIP-a u skladu sa posebnim zakonima, godišnjim planovima, koje usvaja Vlada RS i srednjoročnim Programom, koje usvaja Narodna skupština RS, troše i za određene materijalne troškove (zakupe, opremu, energiju, itd.). Svaka utrošena marka decidno je navedena u godišnjim izvještajima RUGIP-a, koje opet usvaja Vlada RS. Tako je danas, tako je bilo i kada sam ja bio direktor. I tako će vjerovatno biti i ubuduće, jer drugačije ne može. Drugo, on kao službeno lice koje zastupa RUGIP, nije zatražio utvrđivanje navodne štete po Upravu od nadležnog organa, već, kako kaže, čeka da vidi kako će se završiti ovaj postupak...Toliko i o njegovom savjesnom radu.

Zbog ove izjave tužilac nije bio zadovaoljan, pa se Komljenović pokušao izvaditi tako što je, ničim izazvan, govorio o nekakvim spornim potraživanjima od RUGIP-a u iznosu od 15 miliona KM, a za koje krivi naravno – koga drugog do mene! Radi se vjerovatno o novim montiranjima istog tužioca i istih nalogodavaca iz Keja, no o tom potom.

Drugi svjedok, Drago Šolak iz Poreske uprave RS potvrdio je da nije bilo primjedbi RUGIP-a na njegov zaspisnik, kojim je utvrdio da je na zakup stanova za potrebe RUGIP-a pogrešno obračunat porez, te da se isti treba obračunati kao porez na lična primanja. Potvrdio je takođe da postoji kontradiktornost i nelogičnost u činjenici da jedan zakon (Zakon o platama) kaže da zaposleni nema prava na ovu vrstu ličnih primanja, a drugi zakon (Zakon o porezu na dohodak) obračunava porez upravo po tom osnovu, te da je o ovome ispravan sud mogao dati samo drugostepeni organ, da se RUGIP žalio na njegovo rješenje, a što ovdje nije bio slučaj.

Nije meni čudno što se nisu žalili, jer se ovdje očigledno radilo o drugom zadatku – optužiti mene po svaku cijenu, za bilo šta, pa makar i za nesavjestan rad (kad već nema ništa bolje), jer sam se drznuo da javno istupim i kažem ono o čemu sada bruji cijela država – da su kriminalci porobili gotovo sve naše institucije, da se pojedinima tajkunima poklanjaju na tacni uprave i direkcije, koje treba da im „u skladu sa zakonom“ dovrše očigledno nezakonita krčmljenja javnih dobara i resursa.

Trebao sam vjerovatno, po njima, da Mići Kalderi plaćam za smještaj radnika u njegovom hotelu. Onda mi Mitrović nikada ne bi montirao proces, vuk bi bio sit, a ovce na broju. Samo što ja nisam ovca, pa neka bude kako biti mora! A ovce nek' nastave da rade kako moraju i kako im tajkuni govore. Neće ni to do vijeka!

Prava priča o popisu ili kako se Dodik posuo pepelom

Prava priča o popisu - guske u magli

tekst Vladimira Kovačevića

http://vkovacevic.blogspot.ba/

Dodik i popis

Ne može reći da nije bio upozoren. Njegova današnja tobožnja briga, u najmanju ruku, nije uvjerljiva. Kada je mogao da učini nešto, nije mu to bilo ni na kraj pameti...

U prilog ovome objavljujem pismo koje sam mu uputio 24.01.2013.g.

Vuče, Vuče...

Istine radi, a da nam to ne bi morale da saopštavaju strane ambasade, javnost treba da zna da je usvajanjem Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova od 3. februara 2012.g., te Metodologije za obradu popisnog materijala, de facto izvršeno prenošenje nadležnosti u ovoj oblasti sa RS na BiH. To je uradio Milorad Dodik i tada vladajuća garnitura i pored jasnih upozorenja koja je dobijao od stručnih službi, pa između ostalih i RUGIP-a, kojim sam tada rukovodio.

Upozoravan je zvanično, usmeno i u pisanoj formi, ali bez obzira na to, učinio je čitav niz koraka u vezi prenosa nadležnosti, čime je Republički zavod za statistiku RS u oblasti popisa sveo na tehnički servis Agencije za statistiku BiH.

Odgovor Milorada Dodika i Željke Cvijanović na ova upozorenja je bio da oni vjeruju svojim partnerima u Sarajevu sa kojima su u koalicionom odnosu, a posebno Zlatku Lagumdžiji sa kojim imaju dogovor oko strateških pitanja.

Zbog toga je Dodikova sadašnja „dreka“ oko popisa neiskrena i neuvjerljiva, a pokušaj da posljedice svog neodgovornog i hazarderskog ponašanja, u svom poznatom maniru pijačnog varalice, prebaci na sadašnje predstavnike RS u institucijama na nivou BiH, krajnje licemjeran i samo njemu sličan.

Milorad Dodik je, taleći se sa Zlatkom Lagumdžijom, počinio veću izdaju nego svojevremeno Vuk Branković, omogućivši da nas gumicom izbrišu, a olovkom povećaju broj Bošnjaka na preko 51%.

O drugim posljedicama političkih dogovora Milorada Dodika sa tadašnjim „partnerima“ iz Sarajeva, koje panično krije od javnosti, a koji se odnose na druga važna, strateška pitanja RS i srpskog naroda, pisaću u narednom periodu...

Lakoća laganja

Na današnjem ročištu glavnog pretresa u montiranom procesu koji je protiv mene pokrenut po nalogu glavnog Baje (a protivno svim pravnim normama i mišljenju četvoro sudija Okružnog suda Banja Luka da je taj Sud nenedležan), saslušan je bivši ministar pravde Džerard Selman, aktuelni predsjednik Ustavnog suda RS-a.

Džerard Selman se prisjetio projekata od opšteg interesa koji su u periodu od 2008.-2010.g. bili prioriteti u radu Vlade RS (autoputevi BL-Gradiška i BL-Doboj itd.), posvjedočio da je RUGIP u tom periodu bio u sastavu Ministarstva pravde, kojim je rukovodio i da je on lično potpisao pravilnik o finansiranju vanrednih poslova u RUGIP-u, koji je i dan danas na snazi. Sve je to, po njegovim riječima, rađeno potpuno u skladu sa zakonskim propisima.

Sve ovo potvrdio je i Slavko Malobabić, bivši radnik RUGIP-a, koga su, kao nepodobnog i neposlušnog, kako sam kaže "premjestili na Biro za nezaposlene". I on je potvrdio da je svaka odluka u RUGIP-u donošena nakon širih konsultacija na stručnim kolegijima, da su nadležne službe pripremale, parafirale i tim parafima direktoru garantovale da se procesi odvijaju u skladu sa zakonskom regulativom. Njegovo svjedočenje takođe je potvrđeno uloženim materijalnim dokazima, koje je tužilac imao, ali nije želio da predoči Sudu (što je i razumljivo, jer onda ovaj slučaj ne bi ni završio na Sudu).

Nakon toga, pred sudom su, ovoga puta na naš zahtjev, svjedočili rukovodioci iz RUGIP-a, koji su, da ne bude zabune, upravo glavni svjedoci optužbe: Miladin Đokanović, Danijela Domazet, Aleksandar Deurić i Ćana Babić. 

Probrano društvo, među 800 zaposlenih u RUGIP-u, odabrano od strane specijalnog tužioca da me tereti za nesavjestan rad. Voljeli bi oni da su mogli da montiraju nešto bolje, ali nisu uspjeli, pa su se i ovim zadovoljili. 

Đokanoviću i Deuriću nije zasmetalo to što su oni bili korisnici stanova za koje me sada tako zdušno optužuju, niti im je ikada palo na pamet da, u skladu sa razlozima koje danas navode (navodno nezakonito postupanje) prestanu da koriste te stanove. Na ročištu su im predočeni materijalni dokazi (koje je tužioc sakrio), a koji nesumnjivo potvrđuju da su nadležne službe RUGIP-a, a i oni lično zastupali i službi za reviziju obrazlagali pravno mišljenje da RUGIP, po osnovu svojih zakonskih propisa o finasiranju, ima pravo na zakupljivanje i poslovnih i stambenih prostora za svoje potrebe.

Ćana i Danijela o tome, u stvari, navodno "ništa ne znaju", "nikad ih nisam ni za šta ni konsultovao", znaju samo da moraju da mi skinu glavu, pa se prosto utrkuju koja će bolje i krupnije slagati. E, tu već, moram im skinuti kapu! Ako su i za šta eksperti, upravo je laganje i krivo svjedočenje njihova uža specijalnost! Naravno, nisu im nepoznati ni ostali marifetluci kojima se godinama bave u RUGIP-u, poput nevjerovatno brzog donošenja rješenja i stavljanja pravosnažnosti na isto u istom danu (Danijela – slučaj FRUKTONA), knjiženje na osnovu očiglednih falsifikata itd. 

No, o tome postoji relevantna dokumentacija u nadležnim tužilaštvima, pa, ako ikada postanemo pravna država, vjerujem da će se i ovi predmeti (ili neki svježiji, koji se „obrađuju“ upravo ovih dana u RUGIP-u) konačno procesuirati i tom leglu kriminala i korupcije (citat Milorada Dodika) stati u kraj.

Ipak, glavni utisak današnjeg dana za mene je, i pored životnog iskustva koje imam, lakoća i potpuno odsustvo bilo kakvog moralnog repera, ljudi koji te u oči gledaju i lažu ni ne trepnuvši. Da li sam vam ovo rekao? Niste. Nikada? Nikada. Prosto da se naježiš. I pomisliš na djecu koju takvi vaspitavaju. I društvo u kojem takvi, na žalost, danas vladaju. 

Sutra? E to već, vidjećemo.

Dobro vam je? Onda ništa

Svoj stav o protestima, kao načinu mirnog i dostojanstvenog ispoljavanja nezadovoljstva onima koji upravljaju svim našim resursima, nedomaćinski troše sve što privredimo i neprestano nas zadužuju (pa nam još to prikazuju kao veliki uspjeh), iznio sam još prije više od dvadeset mjeseci, tačnije 18. avgusta 2014.g. Svi ovi razlozi i dalje stoje:

понедељак, 18. август 2014.

Pet razloga za proteste 

Pet razloga zašto SADA treba javnim protestima pokazati nezadovoljstvo trenutnim režimom i stanjem u koje nas je dovela nesposobna i korumpirana vlast:

Prvi razlog: zato što se oni toga najviše boje i zato što misle da su javne manifestacije nezadovoljstva uspjeli za dlaku izbjeći

Drugi razlog: zato što oni koji su nezadovoljni trebaju da se pogledaju u oči i sami sebe zapitaju – zar ćemo ih stvarno pustiti da nam i dalje vrijeđaju mozak svojim predizbornim trčkaranjem okolo sa plavim kovertama, plastičnim karticama i praznim, recikliranim obećanjima?

Treći razlog: zato što zabijanjem glave u pijesak, niko nikada nije ništa popravio

Četvrti razlog: zato što oni koji su na vlast došli protestvujući po ulicama, a onda se odjednom pretvorili u salonske demokrate, neće sa vlasti otići bez jasne i nedvosmislene poruke sa ulica i trgova

Peti razlog: zato što ćemo im samo javnom demonstracijom nezadovoljstva skinuti samozadovoljne osmjehe sa lica i prekinuti njihova nesuvisla blebetanja o tome kako su njihova djeca bila najbolja na konkursima, kako su njihove firme zakonito dobile poslove i kako bez njih na vlasti nema ni Republike Srpske

Ima i nekoliko novih:

Šesti razlog: zato što su, zakazivanjem kontraprotesta, dotakli dno u svakom pogledu.

Sedmi razlog: zato što očigledno žele da nas zastraše i da svoju krimovladu pretvore u strahovladu (a, to stvarno ni moćnijima nije pošlo za rukom).

Osmi razlog: zato što potcjenjuju našu inteligenciju kada misle da priče o stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima piju vode u vremenu facebook-a, instagrama, twittera, itd.

Deveti razlog: zato što ih, da bi im dokazali da griješe, moramo suočiti sa njihovim najvećim strahom – svojim sopstvenim narodom (kojem, po njima, nikad nije bolje bilo).

Deseti razlog: zato što ništa drugo nije niti će ih natjerati da se uozbilje i prestanu da rade to što rade:kradu, lažu i vuku nas u propast, a sebe i svoje potomstvo obezbjediše i za 22 vijek.

Na kraju, pozivam sve one kojima nije dobro sa ovakvom korumpiranom vlasti, da taj svoj stav javno pokažu. A ako vam je dobro, onda stvarno ništa!

Vezani tekst: http://tihomirgligoric.blogspot.ba/2014/08/pet-razloga-za-proteste.html