NARODNA DEMOKRATIJA ILI MAFIOKRATIJA

Još od  Šarla Monteskjea (1689-1775), koji se smatra rodonačelnikom teorije podjele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, pa do današnjih dana, ostala je ta podjela, kao temelj pravne države i demokratije. Težnja da se vlast razdvoji, kako ne bi bila skoncentrisana u jednom autoritetu, bio on plemić ili čovjek iz naroda, jeste civilizacijsko dostignuće. Danas ne vladaju carevi ni kraljevi, nego političke stranke, pa se postavlja pitanje gdje su tu građani, gdje je tu narod, koji se sveo na biračko tijelo i više ne predstavlja društveni faktor koji učestuje u društvenim procesima. Političari samo stvaraju privid važnosti građana, od izbora do izbora.

Šta to mi imamo u RS i BiH? Političke partije su centar svih odlučivanja,što se samo formalizuje putem stranačkih poslanika u zakonodavom tijelu. Gdje je tu čovjek sa svojim potrebama i potrebe zajednice u cijelini. U našim uslovima, sve je podređeno interesima pojedinaca, familija, političkih grupa, alavih tajkuna i sl. Postavlja se logično pitanje - zašto se u RS, nakon dvadeset tri godine od prestanka rata, nije stvorilo demokratsko društvo iz kojeg bi proizašle sve vrednosti? Zato što sve političke stranke, bilo da su u poziciji ili opoziciji, djeluju po istoj matrici (mada opozicija ima šansu autentičnog djelovanja). Zato niko ništa i ne pita građane, a trebalo bi, jer nije normalno da se vlast toliko zadužuje,a zatim teret svojih nesposobnosti i zloupotreba prebacuje na leđa svojih građana i sadašnje i buduće generacije.

Kako to mjenjati?

Vreme i praksa nas uče da se neće ništa promjeniti, korumpirani političari su uspostavili svoj sistem, svoja pravila koja su u njihovoj funkciji, a na štetu sopstvenog naroda. Politička elita nema svjest, a ni savjest kako odgovorno da vrše javne poslove. Kriju se iza organizacije države, njene naizgled funkcionalnosti, podjele vlasti, a u suštini sve je pod punom kontrolom političko-državne mafije u svakom segmentu.

Sve devijacije koje su rezultat vladanja političkih stranaka, moguće je mijenjati jedino putem pokreta građana koji stvarno treba postati korektor vlasti bez razlike ko istu vrši. Do toga je moguće doći građanskim aktivizmom kroz društveni pritisak sa jasno definisanim zahtjevima. Do realizacije opravdanih zahtjeva građana moguće je doći demokratskim, nenasilnim pritiskom, uporno, energično i vremenski jasno definisano.

Današnja vlast brani sebe, svoje privilegije i zato koristi institucije sistema, pa manipulacijom i propagandom oblikuje svjest građana. Režim je sve stavio pod apsolutnu kontrolu i trenutno nigdje nema nezavisnosti koja je utvrđena ustavom, zakonim, Evropskom poveljom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama. Partiski vojnici su planski raspoređeni i u funkciji vladajuće političke koalicije.

Naši građani trebaju znati da im stranke neće donijeti željenu promjenu, ni bolji život. Jedino rešenje je da shvate da svaki pojedinac želi da bolje živi, da svojoj djeci i unucima obezbjedi uslove za život, ili bilo kom čovjeku, pa da se oni svi udruže u pokret u koji će uključiti poštene ljude iz naroda, odrediti ciljeve, okupiti se na javnom mjestu i odlučiti svi zajedno kada krenuti u realizaciju svojih narodnih zahtjeva radi budućnosti svih.

Tu kritičnu masu i poštenih ljudi vidim u grupi Pravda za Davida, koja se sedam mjeseci bori za istinu i pravdu, na čelu sa ocem Davorom Dragičevićem koji traži istinu za surovo ubijenog sina, studenta dva fakulteta, mladića sportistu i umjetnika koji je trebao biti budućnost ove zemlje.

Pravda za Davida može i treba postati pokret svih građana zato što su na Davidovom trgu svi jednaki, nema „vođe“ kakvoga u politici poznajemo, nego se manifestuje briga za svakog čovjeka, iskreno i sa ljubavlju. Grupa Pravda za Davida je pobjedila strah koji je projektovan i kojim su okovali građane. E baš ti okovi su popucali i zato je taj Davidov trg bastion slobode, ljubavi i tolerancije i predstavlja RS za koju su se mnogi borili.

U istoriji su postjali ljudi koji su izgubili najvrednije u svom životu i upravo takvi ljudi su dali najviše u stvaranju uslova za bolji život običnih ljudi, građana, svog naroda i svoje države. Istina, malo je takvih ljudi, jedan od njih definitivno jeste Davor Dragičević i uz njega jedini koji imaju stvarnu moć i suverenitet su građani, koji trebaju uzeti stvar u svoje ruke i sve što treba mjenjati, neposredno-direktnom, a ne kao dosada posrednom demokratijom.

ПРОМЈЕНА НАКАРАДНОГ ИЗБОРНОГ СИСТЕМА

Будући да држим до његовог мишљења, објављујем у цијелости, без измјена Отворено писмо др Драгутина Илића, упућено свим релевантним друштвеним субјектима, о потреби измјена изборног система са приједлогом мјера како га измијенити.

ОТВОРЕНО ПИСМО

СВИМ ПОЛИТИЧКИМ И НЕВЛАДИНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА, УДРУЖЕЊИМА ГРАЂАНА И ЈАВНОСТИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

ПРОМЈЕНА НАКАРАДНОГ ИЗБОРНОГ СИСТЕМА УСЛОВ ОПСТАНКА

Народ каже: „ када је прво дугме закопчано наопако, онда су и сва остала закопчана наопако“.

Прво дугме на нашој кошуљи наопако је закопчао ОСЦЕ, још давне 1996. , када у Изборни закон није унио кључну одредницу о ванредним изборима и оставио нам овакву Централну изборну комисију, у којој умјесто одговорних професионалаца са ограниченим мандатом, строгим правилима понашања и драстичним казнама за злоупотребу,  „доживотно“ сједе страначки људи, који су извођачи кршења изборне воље бирача од првих послијератних избора 96. , па до данас.

Двадест пет година грађани у РС и БиХ, чекају на уређено друштво и државу чије би институције одговорно и професионално радиле у њиховом интересу, друштво окренуто будућности, друштво у коме ће живјети слободно и моћи изабрати своје представнике, који ће њима полагати рачуне за свој рад.  Умјесто тога ми имамо интересне групе и моћне појединце који су институције претворили у инструменте личне власти, а грађане држе у сталном страху од новог рата,  несигурне егзистенције и неизвјесне будућности, заклињући се у националне интересе и представљајући се као једини његови заштитници.

Ови избори су на најбруталнији начин показали све слабости тог накарадног система, а грађани умјесто очекиваних промјена су доживјели  највеће понижење и потцјењивање здравог разума и логике.

Ми више немамо времена. Радно активно становништво масовно одлази. Негативна стопа наталитета се драстично погоршава. Институције власти су постале саме себи сврха. Урушени су образовни, здравствени и правосудни систем, који су услов за стабилно друштво. Привреда је на рубу пропасти, поготово данас када радници одлазе у иностранство.

Једна мудрост каже: „ако хоћеш да уништиш један народ уништи му образовни ситем“. Да би исправили оно што је урађено са нашим образовним системом потребно је више од пола вијека. Докле смо догурали када у ери информационих технологија ми чак и у средње школе уводимо вјеронауку. Док други корацима грабе напријед ми се враћамо у средњи вијек.  

Зато плебисцитарно тражимо да се ови избори пониште, а мандат претходним законодавним и извршним властима продужи за 90 дана, у ком року треба да измијене Изборни закон и распишу нове изборе.

У Изборном закону треба да се нађу слиједеће одредбе које ће онемогућити манипулације бирачима  и омогућити им да слободно искажу своју вољу:

1. У Изборни закон увести одредбу која омогућава ванредне изборе. Да смо ту одредбу имали у постојећем изборном закону, чврсто сам увјерен да би БиХ била просперитетна земља са високим стандардом живота и равноправна чланица ЕУ. Како? Одговор је једноставан. Када нам у предизборној кампањи нека политичка  опција (није битно како се зове) понуди програм и људе који нам се допадну и ми гласамо за њих, шест мјесеци је довољан период да покажу да ће проводити то што су обећали. А, ако се то не деси и установимо да је то било само да добију наше гласове, тражимо ванредне изборе и казнимо их гласајући за другу опцију. Ако и они оману иду поново ванредни избори. Када их за четири године промијенимо четири пута онда ће схватити да зависе од грађана, а не грађани од њих. И још важније од тога грађани ће схватити да нису беспомоћна маса којом нечасни манипулишу у своју корист.

Као потврда тога шта могу грађани ако се освијесте и уједине, јесте оно што,  више од пола године из дана у дан у Бањој Луци, на Тргу Крајине, показују чланови ГРУПЕ ПРАВДА ЗА ДАВИДА. Они су више учинили на разобличавању приватизованих институција власти и свих могућих злоупотреба властодржаца него сва опозиција за дванаест година. Зато је то, по мени, историјски догађај, јер представља први заметак у буђењу грађанске свијести. Поносан сам на моје Бањалучане и Крајишнике, јер су и овај пут као што су то чинили у нашој тегобној прошлости устали против неправде и тираније. Запамтите ништа више послије овога неће бити исто.

2.     Умјесто овакве ЦИК-е изабрати профеионалце, са строгим правилима рада и ограниченим мандатом и високим казнама за злоупотребе. То исто примијенити на  општинске и градске изборне комисије.

3.     Прописати најсртожије казне за злоупотребу инстутуција власти и њихових ресурса у изборном процесу и третирати то као кривично дјело, исто важи и за куповину гласова, притиска на бираче и све оне радње које смо до сада видјели, а биле су некажњене.

4.     Мандат припада политичкој организацији, а појединцу само ако је био независни кандидат. Тиме спријечавамо политичку корупцију, која је постала правило понашања. То подразумијева и укидање компензационих мандата.

5.      РС и ФБиХ да буду по једна изборна јединица, јер се тиме омогућава већи демократски капацитет и могућност да у параламенте уђу независни кандидати или мале партије.

6.     Објединити опште и локалне изборе, због рационалности.

7.     Увести електронско гласање, чиме се изборни процес поједностављује и појефтињује и што је најважније спријечава преправљање воље бирача.

8.     Формирати правни тим који ће све ове принципе превести у норму уз евентуалне допуне које би биле у истој функцији ОМОГУЋАВАЊА СЛОБОДНИХ И ПОШТЕНИХ ИЗБОРА.

9.     Замолити странце, да нам више „не помажу“ и да нас оставе да сами ријешимо свој проблем.

Надам се да ће ове принципе подржати и партије које су тренутно на власти и које су се већ прогласиле побједницима. Ако су увјерени да имају подршку грађана, онда је и њихов интерес да то на овај начин потврде и тако отклоне сваку сумњу да су нелегитимни и још важније од тога да спријече да се то ријеши на улици.

Њима, али и свима нама за наук, нека послуже научно доказане и у пракси потврђене ове двије истине:

-        Једна респектабилна социолошка студија је утврдила да власт након седам година мијења и најчвршће карактере људи. Зато су многе земље у својим уставима и законима ограничили мандате на два пута по четири године, и

-        У психологији је познато психолошко стање које почиње са равнодушношћу, затим прелази у депресију, а из депресије у очај, који на крају експлодира бијесом. Шта смо све у таквом стању спремни учинити свако зна на властитиом примјеру. Накнадно кајање не може поправити учињену штету. Имајте ово науму, ви који бисте да, када једном будете изабрани на неку позицију, ту останете доживотно. Функција је прво одговорност, а тек потом привилегија.

Бања Лука, 13.октобар 2018.године.                                       

                                                                                                  др Драгутин Илић

ПЕТОГОДИШЊИЦА

Дана, 8.10.2018. навршава се тачно 5 година од мог јавног обраћања Милораду Додику, отвореним писмом у којем сам рекао оно што му дотад нико јавно није сасуо у лице!

Не можете рећи да нисте обавјештени , четири године сам Вас упозоравао на појавне облике, наводио имена и презимена актера из криминалног миљеа, указивао на злоупотребе и погубне размјере криминалних радњи. Подносио сам и кривичне пријаве против тих особа, у установи којом сам руководио – Геодетској управи,  покренуо сам низ суспензија, дисциплинских поступака, кривичних пријава против актера из криминалне мреже по институцијама Републике Српске.  Епилог тих мојих напора је чињеница да сте ме Ви лично смјенили са те позиције, а да су сви они на које сам Вас упозоравао у Управи заузели још боље позиције и сад несметано и суверено владају. 

Предсједниче Додик, криминализација и непотизам у Републици Српској пријете да је униште, да јој исисају крв и оставе празну љуштуру гладним и превареним људима. Свједоци смо чињенице да постоје добро организоване и међусобно повезане мреже људи који су плански и смишљено распоређени у свим релевантним институцијама Републике Српске, а то значи и институцијама које би требале да брину о заштити и развоју општих интереса државе. То је довело до успостављања приватне државе, у којој су се интересне, криминогене и "рођачке" структуре људи повезале до нивоа да управљају свим институцијама у интересу тих структура…

https://tihomirgligoric.blogspot.com/2013/10/blog-post.html

Пет дугих година је прошло, а само моја породица и ја знамо како нам је било и шта смо све доживјели од корумпираних војника криминалне хоботнице у скоро свим републичким институцијама.

На жалост, за буђење свијести народа, забављеног сопственом муком свакодневног преживљавања и уљуљканог у шарене лажи контролисаних медија требала је невина Жртва- невино Дијете Даворово и Сузанино убијено је, разуму непојмљиво, свирепо и бестијално! А луђачко и крваво лице режима показало се СВИМА у својој огавности на прес-конференцији 26.03.2018.г.

Давид Драгичевић јесте НЕВИНА али не смије бити УЗАЛУДНА жртва овог окрвављеног режима!

Какви смо људи, показаћемо сви 5.10.2018.г.!

Ко не буде стајао на Давидовом тргу уз Давора и Сузану-пристао је да и даље буде слуга покорни онима који су јавно показали своје крваво и искежено лице убице!
 

Ни за њих онда више нема опроста и заслужили су све што болесни умови корумпираног режима могу да им смисле!

Зашто пишем данас, а не осмог, зато што би то тада било депласирано, а сходно мојим принципима да о губитницима не пишем, јер већ сутра нећете бити јаки као што то  данас мислите.