U raljama monstruma

Dana 6. januara nazvao me je Stanko, brat Milovana Čereka. Mislio sam da me zove u vezi organizacije promocije njegove druge knjige, ali on je samo rekao: „Tiho, umro je Milovan“. Nevjerica, šok. Sve mi je munjevitom brzinom prošlo kroz glavu. Stanko me vratio u surovu stvarnost: „Sahrana će biti u Liješću 9. januara.“

Umro je prvi politički osuđenik Milovan Čerek, bivši načelnik opštine Brod, bivši socijalista, bivši „robijaš“. Umro je jedan dobar čovjek koji je svima, ama baš svima pomagao! Baš na takvog se ustremio monstrumski režim i slomio ga nespremnog na takvu vrstu podlosti, kukavičluka i okrutnosti.

Uništili su ga, na kraju i fizički, jer se zbog njih i tolike nepravde i razbolio (kako kaže draga Isidora Bjelica od nepravde i izdaje polude ćelije i tada se razvija rak). Milovan je dobio dva raka jer ga je nepravda, a posebno izdaja partijskih drugova teško pogodila. Da bi se spasao teških zatvorskih dana napisao je dvije knjige „U raljama monstruma“ i „Loto djevojke – igra ludaka“, a sve kako je govorio „da bi ostao pri čistoj svijesti“.

Napisao sam recenziju i za drugu Milovanovu knjigu, tada mi je rekao da boluje (da ima dva raka) i požalio se da ne žele da ga puste kući iako je stekao uslov za otpust; druge su puštali, ali njega ne. Čak su od njega tražili da privremeno zamrzne svoj status, da ode kući, pa kada se izliječi da nastavi sa izdržavanjem kazne. 

Svojevremeno sam bio predsjednik Komisije za uslovni otpust i na prijedlog ustanove u kojoj je neko izdržavao kaznu, ako se dobro vladao i „odležao“ polovinu kazne, puštali smo ljude na slobodu, posebno ozbiljno bolesne. Milovan nije imao čak ni takav human tretman i uskraćeno mu je pravo na adekvatno liječenje. 

Nije umro kao slobodan čovjek, jer to nisu dopustile režimlije. Oni ne praštaju, oni se svete, oni ubijaju na drugačiji način, svako ko im se suprostavi je meta. Režim je javno rekao da će se obračunati sa svima koji su nanijeli štetu SNSD-u.

Sve te jadne i patološki bolesne tipove nadživio je Milovan Čerek svojim poštenim životom, svojom knjigom koja o njima i dalje govori i sudi. 

Dan Republike Srpske - 9. januar. Mnogi su išli u Banja Luku da obilježe taj dan. Otišao sam i ja na Svečanu akademiju sa nekim drugim, meni bitnim ciljem. Sreo sam Milorada Dodika i rekao mu „Danas slaviš Dan Republike Srpske, a znaš li da je danas sahranjen Milovan Čerek, koga je tvoj režim ubio.“ Pogled koji je lutao prema podu i plafonu, sve je rekao. Okrenuo sam se i otišao. Svako neka živi sa svojom savješću.

Zbogom dobri moj Milovane! Tvoja duša sada je na boljem mjestu od ovog koje je bilo tako nepravedno prema tebi.